После оставке кабинета Бојка Борисова влада ће функционисати док се не састави нова која ће вероватно бити прелазна. Због питања хоће ли влада у оставци имати довољно времена да се позабави већ покренутим процедурама јавних набавки појавило се низ нејасноћа у вези са судбином јавних набавки чија се вредност процењује на више милијарди евра. Нејасноће нису проузроковане једино недостатком времена него и ставовима, односно примедбама или лобистичким тежњама неких од политичких снага по том питању.
Давање Аеродрома Софија под концесију је, на пример, проглашено највећим јавним уговором склопљеним почетком године за који су предвиђали да ће буџету донети 280 милиона евра. Била је то новчана инјекција утонулим у дугове државним железницама. Већ је постало јасно да до краја године од договарања неће бити ништа након што је Министарство саобраћаја по други пут продужило рок за подношење понуда и последњи рок истиче 14. децембра. Бугарска социјалистичка партија је већ изнела став да је против давања аеродрома под концесију и обећала да ће учинити све што је могуће како би спречила да се то догоди. Синдикати су се такође успротивили концесији Софијског аеродрома, а њима се придружила и највећа нискобуџетна компанија у Европи „Рајанер“ која је недавно ступила на бугарско тржиште.
Куповина нове и савремене војне технике, наоружања и опреме је такође доведено у питање. Екипа министра одбране у оставци Николаја Ненчева припремила је два веома скупа пројекта модернизације војске – набавке новог типа мултифункционалног борбеног авиона укупне вредности 770 милиона евра и куповине два нова патролна брода који ће државу коштати 420 милиона евра. Министарство финансија је буџетом за 2016. годину одобрило трошкове набавке војне технике. Али је за то потребно и одобрење парламента који ће ускоро постати прошлост. Према куповини нових бродова су резервисани и посланици странке ГЕРБ, а из Патриотског фронта су изнели сумње да је дотична јавна набавка намештена. Поред тога, свој ред чека и пројекат набавке оклопних возила за Копнену војску укупне вредности око 500 милиона евра.
Вишемилијардски програм „бесплатне“ санације стамбених објеката је такође велики знак питања. До сада је за санацију пријављено преко 4.000 објеката од којих је одобрено 2.918 блокова – за око 500 милиона евра. Није јасно хоће ли и колико ће средстава влада у оставци проследити Бугарској банци за развој до краја године за покривање трошкова. Банка чека траншу од око 500 милиона евра. Веома је важно да ли ће ГЕРБ коректно испунити све преузете обавезе како не би оставила у наслеђе дуг. Увођење тзв. „тол колект“ система је још једном заустављено. Од пролећа 2016. године влада Борисова покушава да изабере извођача радова, али је предмет јавне набавке у износу од 100 милиона евра већ три пута блокиран због уложених жалби, тако да је слабо вероватно да ће до краја године бити окончан. БСП није против увођења наплате путарина, али су се успротивили начину на који ће се она изводити због чега су и инстистирали да увођење „тол колект“ система буде размотрено у парламенту, што се није десило. Расподела око 1,5 милијарди евра за путне и железничке коридоре, који се финансирају из европских фондова, такође не трпи одлагање. Исто то важи и за неке пројекте у сектору за водни саобраћај где је одобрено финансирање у износу од 300 милиона евра.
На овај начин су инвестициони пројекти и јавне набавке вредне више милијарди евра постали таоци у вакуму који је настао после оставке кабинета у власти Бугарске, а који је додатно појачан нејасноћом политичког курса земље до расписивања ванредних избора догодине. Њихова реализација зависи од тога колико ће прагматични бити поједини политички субјекти у тој безвремености.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
„Цвет у епрувети“ је иновативни пројекат који помоћу биљних биотехнологија ствара нов производ. Он, међутим, чини више од тога – прича причу о снази људског ума и срца. Идеја је потекла од Петра Нефтелимова, младог човека који је рођен с церебралном..
Годишњи раст прихода већи је од оног расхода у 2024. години. Према подацима Националног завода за статистику, просечни укупни годишњи приход по глави домаћинства је 2024. г. достигао 12.857 лева, што је за 18,5% више у односу на 2023. г. С друге стране,..
Бугарски бизнис налази се пред озбиљним изазовима након што су САД, одлуком председника Доналда Трампа, увеле нове царине на робу из Европске уније. Према истраживању Асоцијације индустријског капитала у Бугарској, чак једна трећина анкетираних..