Након оставке владе Борисова Бугарска је у ситуацији у којој су овлашћења актуелног председника Росена Плевнелијева да састави нову владу ограничена, док новоизбрани председник Румен Радев још нема таква овлашћења, зато што ступа на дужност у јануару 2017. У тим неуобичајеним околностима председник Плевнелијев се определио за усаглашене акције са својим наследником, а примедбе на овакав начин рада немају нити Бугарска социјалистичка партија (БСП) која је подржала избор новог шефа државе, ни партија ГЕРБ. После консултација, одржаних у четвртак са председником Плевнелијевим, премијер у оставци Бојко Борисов је чак препоручио да Плевнелијев и Радев заједно одреде састав нове владе како би се избегло формирање серије влада: најпре прелазне за мандата актуелног председника, онда опет прелазне, али за мандата новог председника и на крају редовне владе која би била изабрана после одржавања превремених парламентарних избора.

Неке заједничке акције одлазећег и новоизабраног председника су већ усаглашене. Премда и нема уставну обавезу, одмах после другог круга председничких избора Росен Плевнелијев се договорио са Руменом Радевим  да састав нове владе буде одређен на основу консултација између њих двојице. Према незваничним изворима Радев је пожелео да он одреди премијера и министра унутрашњих послова. БСП не би имала ништа против тога. Пошто се окончају политичке консултације са посланичким групама око формуле састављања нове владе председник Плевнелијев ће сазвати ванредни Консултативни савет за националну безбедност.Том приликом, опет уз учешће новоизабраног шефа државе Румена Радева који још није ступио на функцију, владе у оставци и странака из одлазећег сазива парламента, дискутоваће се о неодложним питањима око преноса власти и тек онда ће председник започети са уручивањем мандата за састављање владе за мандата овог сазива парламента.

У условима политичке кризе заједнички напори за излазак из тешке ситуације делују охрабрујуће.Сарадња Росена Плевнелијева и  Румена Радеваје пример досад невиђеног континуитета између одлазећег и долазећег председника.Јавност високо цени овакво понашање. Подршка је логична не само зато што је оваква сарадња у сазвучју са националним интересом него и зато што нови шеф државе није изабран једино гласовима опозиције, него и присталица политичких снага које су доскора биле на власти. Учешће новоизабраног председника у тражењу излаза из критичне ситуације пре но што је званично ступио на дужност још више јача његову улогу ујединитеља нације. 

Превела: Ана Андрејева