Све више људи, посебно они који желе да имају дуговечан и срећан живот, опредељује се за органске производе. Са своје стране то резултира развојем тзв. органске пољопривреде.

Органска пољопривреда избегава употребу пестицида, антибиотика и синтетичких ђубрива, генетски модификованих организама, земљиште није загађено хемикалијама а животиње једу само еколошки чисте производе, што значи да је у основи те пољопривреде балансирани однос земљиште-биљка, биљка-животиња и животиња-земљиште. Осим тога, за органске производе постоји систем стручне контроле и сертификације сагласно европском законодавству. Код нас органска пољопривреда постоји већ 15 година – 2001. године објављени су први правилници о органској производњи, а данас већ имамо шест хиљада лиценцираних фарми, прерађивачких предузећа и трговаца. Др Стоилко Апостолов, управник фондације “Биоселена”, сматра да је то добар темпо развоја у сфери усмереној према будућности.

Највише је сертификованих површина под житарицама – укупно 118 хиљада хектара. Има и довољно површина на којима се узгајају трајни насади, на пример ораси, јер су за њих субвенције највеће, а почетни трошкови су мали.

Веома добро развија се производња ситног воћа - јагода и малина које се углавном извозе. Бугарска компанија је један од највећих произвођача стакленичког поврћа у Европи. Производимо и велику количину органског меда. Поред тога расте број сертификованих животиња – пре две године имали смо само 18 органских фарми, али је данас интересовање за органска јаја, органске млечне производе и органско месо све веће. Међутим, још увек не производимо органско месо зато се и не може наћи у органским продавницама.

Као и у свакој релативно новој грани и у овој постоје тешкоће са којима се суочавају органски произвођачи. Али они добијају и подстицај у облику добрих субвенција у оквиру Програма за рурални развој.

Највише је проблема када се, рецимо, због субвенција пређе на органску пољопривреду  – каже Стоилко Апостолов. – Многи сматрају да чим обуставе употребу хемијских ђубрива и препарата одмах постају  органски произвођачи, а није тако. Управо тада ширење штеточина је највеће (на пример код Дамашћанске руже од које се производи ружино уље прве две године су биле критичне). Добро је израдити план преласка са конвенционалне на органску пољопривреду да би људи знали шта треба очекивати. Ево на пример, у Шведској се приноси органске пшенице изједначују са приносима конвенционалне пшенице. Другим речима, постоји начин да производња буде модерна и да се од ње добро зарађује.

Због лавине информација о неквалитетним па чак и отровним прехрамбеним производима није мало људи који иду у другу крајност.

Нажалост, у трговачкој мрежи а и у локалима сведоци смо две крајности – каже Стоилко Апостолов. – Или су прехрамбени производи јефтини и неквалитетни, или су они висококвалитетни и скоро луксузни. Мало је производа које можемо ставити негде у средину. А то као да је одраз друштва у којем недостаје средња класа, недостају осредњи приходи. Тако су произвођачи и трговци приморани да се прилагођавају могућностима људи. Али је заиста основни део јефтиних прехрамбених производа веома неквалитетан.

Реч “органски” се све мање злоупотребљава јер постоји добра контрола, каже Стоилко Апостолов и сећа се како је раније само у току два сата успео да купи читавих 50 производа са етикетама које наводе на заблуду.

Фотографије: Фондација “Биоселена”