У среду је парламент Бугарске прихватио оставку владе Бојка Борисова коју је премијер поднео одмах после председничких избора. До промене власти долази у изузетно сложеном тренутку. Партија ГЕРБ која је досада управљала земљом одбија да формира нову владу у овом Народном собрању, а исти став заступа и главна опозициона снага – Бугарска социјалистичка партија (БСП). Актуелни шеф државе Росен Плевнелијев не може да распусти парламент, нити да распише парламентарне изборе, зато што му до краја мандата преостају тек три месеца. То није у стању да уради ни новоизабрани председник Румен Радев, јер још није ступио на дужност.

Актуелни председник има овлашћења да именује прелазну владу, али у тако насталој ситуацији без преседана он се договорио са новоизабраним шефом државе да заједно формирају њен састав како се после ступања новог председника на функцију не би почеле вршити промене у њој. Међутим земља није суочена само са перспективом да бар до априла управља привремена влада за мандата двојице председника. У истом том периоду потребно је заказати превремене парламентарне изборе, а још и треба да пре свог распуштања парламент промени изборно законодавство сагласно резултатима националног референдума, одржаног истовремено са председничким изборима. Нису у питању само незнатне измене, већ увођење неке врсте већинског изборног система. Због изузетне компликованости ситуације председник Росен Плевнелијев је решио да сазове Консултативни савет за националну безбедност, у чијем је раду позвао да учествује и новоизабрани шеф државе Румен Радев.

Ситуација је још замршенија и због оштре политичке конфронтације у земљи након председничких избора. Не ради се само о сучељавању владајуће странке и опозиције, него и између досадашњих коалиционих партнера (ГЕРБ-а и Реформистичког блока) и Патриотског фронта који је пружао подршку влади у парламенту. У тако напетој ситуацији треба расправљати не само о новом изборном систему, већ и о државном буџету за 2017.г. који је поднела влада у оставци. Очекује се да ће дебата започети у петак, али већ сада је јасно да ће БСП, Покрет за права и слободе (ДПС) и Патриотски фронт имати велике примедбе. Критике појединих странака и коалиција на рачун буџета су толико сличне да неки ово противљење карактеришу као „заједнички фронт“, док га други сматрају својеврсним бојкотом нацрта буџета. Ма како назвали ове критике, гласови три политичке снаге нису довољни да би опозиција одбацила предлог државне касе у овом парламенту. Не зна се какву ће тежину те исте странке имати у следећем сазиву Народног собрања.

Данас је председник Росен Плевнелијев започео политичке консултације са парламентарним странкама са намером да не допусти да политичка криза прерасте у парламентарну. Пре но што уручи мандате за састављање нове владе у оквиру овог Народног собрања, председник ће разговарати са свим посланичким групама како би се, као прво утврдило да ли је могуће да се  у садашњем парламенту изнађе пригодна формула за формирање владе; као друго уколико се то покаже немогућим – да се наведу потенцијални разумни термини за одржавање избора и као треће – да се договори све оно што је овај сазив Народног собрања у стању да уради пре но што буду расписани превремени парламентарни избори, ако до таквих уопште дође. На самом крају свог мандата шеф државе је суочен са тешким задацима.