Израђени и поднети на разматрање парламенту прошле недеље од Министарства финансија нацрт буџета за 2017. окарактерисан је од самог министра финансија Владислава Горанова као „конзервативан и досадан“. Тиме је он настојао да подвуче да Влада премијера Бојка Борисова не предвиђа било какве радикалне промене, чак ни обећаване и очекиване од свих реформе и „игра на сигурно“ адутом стабилности. Међутим, председнички избори су покварили рачуне управљачима који су претрпели тешки и очигледно за њих неочекивани пораз. И то такав да нису могли да га прихвате и Влада је поднела оставку те најавила да се партија ГЕРБ повлачи са свих нивоа власти. Дошло је дотле да су званично саопштили да ће повући и већ поднети на разматрање нацрт Закона о буџету за наредну годину. Уследили су коментари, објашњења, тумачења, прогнозе и анализе последица тог решења по јавне финансије и читав социјално-економски систем Бугарске. Једни су предвиђали срозавање државе, други су ублажавали ситуацију речима да нећемо доживети неки драматични заокрет. Само неће доћи до обећаног повећања минималне радне плате, појединих социјалних давања, као плата службеника и буџета министарстава. Паникаи гунгула трајале су неколико сати, док сам министар финансија није изјавио да неће повући нацрт буџету те ће га Народно собрање размотрити и усвојити и поред оставке Владе. И парламент је започео са радом. Чак очекујемо евентуално усвајање буџета у начелу. Али ствари више нису биле као пре. Јер се ради о буџету Владе у оставциса којим ће радити као минимум две нове владе – привремена и она која ће бити именована после превремених парламентарних избора, по свему судећи идућег пролећа. А дали ће се тим владама свидети предвиђене у њему политике и да ли ће пристати да испуне вољу својих претходника? Највероватније – не. Буџет је политика у сконцентрисаном финансијском облику, а из резултата председничких избора је видно да се већини Бугара не свиђају потезе досадашњих управљача. Из тога следи да им се не свиђају ни приоритети у новом буџету.
Питањеје колико ће пута до наредног буџета за 2018. г. бити ребалансиран државни финансијски план за 2017. г. Та непознаница сама по себи рађа нестабилност – и у сфери бизниса, и у сфери администрације, и у целом друштву. Сви су већ направили неке планове, имају пројекте за идућу годину које ће очигледно бити приморани да преиспитају и то у непознатом аспекту. Тако да је још прерано говорити о било каквим прорачунима.
Важније је то што оно што су посланици већ започели да разматрају и припремају се да изгласају има исувише мале шансе за дуги живот и реализацију у пракси. Овде се уопште не ради о томе да је нацрт буџета лош или погрешан. Напротив, сви озбиљни аналитичари су подвукли да он врло тачно одређује приоритете земље, паметно распоређује трошкове, трезно оцењује приходе и реално гарантује земљи стабилност и умерени економски раст. Истини за вољу увек може да буде и боље, али проблем није у томе. Проблем је пре свега политички и социјалан. Бугари су на последњим председничким изборима гласали не толико „за“, колико „против“ – против мизерије, корупције, злоупотреба и неквалитетног живота. Они траже промену, ма шта то значило.
Превод: Александра ЛивенВицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..