Они носе своје куће са собом, али имају и хранитељски дом – сунцем обасјану ливаду. Ово је прича о шесто хиљада пужева, двоје авантуриста и сновима ношеним на крилима неустрашивости.

Пре четири године су млади плесачи Пламен Пенчев и Паулина Мануилова сами себи поставили дрски изазов – да отворе фарму пужева. Тек тако, без претходних знања и вештина. Захваљујући подршци породица и пријатеља купили су велики плац код града Севлијева и тако је све почело.

„На почетку је овај плац био гола ливада, чак нисмо знали докле се простиру његове границе, прича Пламен Пенчев. – Корак по корак смо га почели сређивати. Прво смо га оградили, увели смо струју и воду, затим смо распоредили паркове и системе за орошавање. Трактором смо изорали земљиште како бисмо га припремили, а све остало смо урадили властитим рукама.

Кад је „PP Helix” завршена, Пламен и Паулина су отишли у инкубатор за лежење пужева одакле су се вратили са 600.000 беба пужева величине зрна пиринча. И као брижљиви домаћини су помоћу дрвених решетки направили сенку како би их што боље сакрили од сунчевих зрака.

Ускоро им је почетничка срећа закуцала на врата и млади фармери су пронашли првог купца – притом у Француској, и тако су продали већ порасле пужеве. Њихови пужеви су приморци (Helix aspersa maxima) којима је потребно само пар месеци како би постали довољно велики и погодни за храну. Али какав им је укус?

„Специфичан, одговорио је млади фармер који их више воли припремљене на бургундски начин. – Пужеви су веома крхки и ако их припремите на правилан начин представљају невиђени деликатес. Али људи не конзумирају ту врсту хране пошто робују предрасудама. Месо пужева је веома укусно тако да није случајно што је у земљама попут Италије, Француске и Шпаније оно врло тражено. Нажалост, Бугари немају ту културу. Можда су наши преци, баке, деде знали како се припремају пужеви, али не мислим да се то односи на младе људе. 

И пошто је бугарско тржиште за пласман пужева остало неразрађено Пламен Пенчев извози своје производе у европске земље. За узгој пужева Пламен користи тзв. француску технологију – у пролеће купује новоизлежене пужеве које почетком јесени продаје. Али сан фармера је да успостави тзв. затворени циклус производње захваљујући којем би остварио веће приходе. У супротном, имамо пуно труда и рада, а зарађени новац је занемарљив, каже он и додаје да многи људи би одустали ако треба да крену његовим путем.

„Тржиште је наша највећа препрека. Уколико неко одлучи да се бави гајењем пужева, препоручљиво је да се унапред побрине за тржиште. И ако је особа која не одустаје лако, стицањем искуства он ће савладати технологију узгоја пужева, како да прави мање грешака да би смањио морталитет и трошкове, а уједно с тим да постигне већи успех у погледу тонаже и производње, рекао је он.

Наравно, узгој пужева је бизнис, али као свако живо биће и они успевају да нађу пут који води до људског срца. Пламен Пенчев признаје да лако успоставља приврженост са овим малим створењима пошто су она паметна, те се лако припитомљавају. Бавећи се њима Пламен је много тога научио. Испричао нам је занимљиве чињенице и приче, неке од којих је прочитао, а друге доживео. Једна од њих је како пужеви са својих 24.000 зуба могу да самељу сваку врсту хране. Или, како се ови ватрени љубавници препуштају љубавно-сексуалном вихору читавих тринаест сати. Нажалост, прича о пужевима има и своју мрачну страну и она је повезана са жестокошћу у кухињи. „Продајем живе пужеве и трудим се да не размишљам о томе шта ће се догодити са њим, рекао је у закључку Пламен Пенчев. 

Фотографиjе: pphelix.com