У недељи између првог и другог круга председничких избора код нас у бугарском друштву је избило незадовољство због нејасноћа око пребројавања гласова са националног референдума о изменама изборног система код нас. У одговор на оптужбе за манипулисање резултатима референдума, односно фалсификовање или томе слично, Централна изборна комисија је изјавила да до сада није објављивала званичне резултате референдума и да ће то урадити у петак, након анализе констатованих проблема. Међутим, још пре коначне одлуке главне политичке снаге су изјавиле да ће чак и у случају да недостају гласови да би резултати референдума постали обавезујући за парламент, оне ће резултате подржати.

Овакав став сада импресионира. Пре избора 6. новембра велике партије нису показале интересовање за референдум и информативну кампању о њему. За ову кампању код Централне изборне комисије пријавиле су се само две парламентарно заступљене политичке формације – АБВ и ГОРД. Пре референдума партије нису демантовале упозорења да гласање на референдуму може бити и опасно с обзиром да је немогуће дати једнозначан одговор на питања о којима народ треба да се изјасни. Међутим, сада оне стављају до знања да су чуле одговоре народа јер је опасно дистанцирати се од високе подршке избору народних посланика по већинском систему у два круга, обавезном гласању на изборима и референдумима и смањењу државне субвенције за партије са 11 на 1 лев за сваки освојени важећи глас.

Код овакве неуобичајене тренутне ситуације, ривали у другом кругу избора за председника Бугарске  – владајућа партија ГЕРБ и опозициона Бугарска социјалистичка партија /БСП/ имају скоро једнако мишљење о резултатима референдума. ГЕРБ разматра варијанту да у целини узме у обзир вољу народа, као и варијанту да одржи одговарајућу дебату. Логику овог става лидер партије ГЕРБ је резимирао народном изреком "Глас народни – глас Божји”­­. Слична овој је и логика БСП – она је обелоданила да ће поднети предлог измена Изборног законика у вези са сва три питања референдума. Обе странке не крију да имају резерве у погледу степена смањења државних субвенција за политичке партије, али за сада избегавају да пуно о томе дискутују. И не без основа јер је тренутно од прворазредног значаја други круг избора за новог шефа државе, а ништа чудно и да у петак Централна изборна комисија званично објави бројке на бази којих ће се прећи цензус за проглашење резултата референдума обавезним. 

Ма какав био даљи развој овог питања, само његово покретање говори о снажној напетости у бугарском друштву. Не о напетости између политичких партија него о напетости између њих и друштва гледано у целини.

Начином на који су реаговале, политичке партије су показале да су схватиле то и да су склоне да прихвате промену. Питање је каква ће тачно бити та промена и која је њена цена.