У зависности од конкретних околности Бугарска се или поноси, или жали што је раскрсница Европе и Блиског Истока. Што се тиче друмског саобраћаја, донедавно земља је извлачила једино корист из свог стратешког положаја и то у облику транзитних такси, вињета и царина које наплаћује од огромног промета теретњака и туристичких возила у једном или другом правцу. Међутим, већ скоро годину дана бугарски гранични прелази кроз које саобраћа на хиљаде аутомобила, буквално брекћу, исцрпљени су, обустављају рад или пак функционишу толико неадекватно огромном ауто-промету да изазивају огроман талас незадовољства туриста – и Бугара, и странаца, па свакако и професионалних возача шлепера. То незадовољство је попримило јасније обрисе пре пар дана када је за неколико часова на стотине бугарских камиона блокирало све граничне прелазе дуж северне, западне и јужне границе земље – раскрсница је била закрчена. Незадовољни километарским редовима и данима чекања за прелазак границе, превозници су за све тужили лошу организацију царинских и пограничних власти. Њихови прекори вероватно су образложени, тим пре што се у медијима регуларно појављују саопштења о блокираним рачунарским системима граничара или цариника, о бројним полицијским акцијама, хапшењима и отпуштањима с посла корумпираних службеника. Све то значи да на домаћим граничним прелазима има пуно проблема – и техничких, и професионалних, и организационих. Било како било, од тога пате једино путници који су приморани да подносе незгоде бескрајног чекања, да трпе штете због кашњења испорука, да пропуштају рокове и шта све не.
Али се на бугарској граници сатима чека и из других разлога. Реч је о мерама безбедности које су у знатној мери појачане и примењују се строго због избијања мигрантске кризе и појачаног промета дроге и уопште разноразног шверца. У ствари, не пролази дан без саопштења о задржаним на граници илегалним мигрантима, о заплењеној лажној роби угледних брендова или наркотицима. По свему судећи ти проблеми неће бити ускоро решени, нарочито само од Бугарске, која је у већини случајева ништа више од транзитне земље. Међутим, има доста других ствари које бугарске власти могу да побољшају не чекајући на помоћ споља или пак на одобрење својих европских партнера. Елементарно је уложити напоре и обезбедити бар минимални комфор и елементарне погодности људима који чекају да пређу границу. Нису потребне велике паре за стварање резервног парка хемијских WC-а на зачепљеним деоницама пута када неки прелаз не ради или када дође сезона одмора и сви се махом разбегну у суседне земље – Србију, Македонију, Турску и Грчку. Ресторани на точковима могу да обилазе редове и да нуде пиће и храну. Сигурно има још пуно ствари које можемо урадити, на пример, обезбедити кола хитне помоћи, што не би коштало веома скупо. Тим пре што ће људски талас ка и из Бугарске очигледно постајати све већи и по свему судећи досадашњи гранични прелази треба да буду модернизовани и проширени. Ова година је била рекордна за бугарски туризам. Идуће очекујемо још боље резултате и више туриста, а нема ни сумње да ће и број аутомобилиста расти. То је живи и свежи новац за домаћу привреду. То су и нова радна места која не треба пропуштати лаке руке или из бирократских разлога. Делимично решење било би приступање Шенген зони када ће гранични прелази између Бугарске, Румуније и Грчке једноставно бити затворени. Али, бар засада, не постоји реална шанса да се то деси и на граници са Турском, а управо тамо проблем је најакутнији и хронични, посебно лети када се на стотине хиљада Турака који живе и раде у Западној Европи враћа на месец-два дана у своју домовину и то кроз Бугарску.
Ето то значи бити на раскрсници Запада и Истока!
Превод: Александра ЛивенАко се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..
НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..
За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..