Дан пре празника народних будитеља у Медијском центру БНР је одржан последњи састанак пројекта Института за књижевност Бугарске академије наука. Он је реализован у оквиру програма БГ 08 „Културно наслеђе и савремене уметности“. Овај подухват укључује дигитализацију докумената, књига и предмета из фондова бугарских мајстора пера као што су: Иван Вазов, Петко и Пенчо Славејкови, Михалаки Георгијев, Пејо Јаворов, Николај Лилијев, Христо Смирненски, Асен Расцветников, Елисавета Багрјана, Фани Попова-Мутафова, Елин Пелин, Никола Вапцаров, Димитар Димов. Дигитализовани документи, књиге и предмети ће бити бесплатно представљени у „веб-складишту“ портала „Бугарска књижевна класика – знање за све“ – bglitarchives.org.
Са данашњим даном у овом „складишту“ архивирано је више од 206.000 страница. А време оставља своје трагове на њих. „Сама дигитализација толиког броја јединица тражи упоран рад и потпуну посвећеност овом послу – каже Елка Трајкова, директор Института за књижевност Бугарске академије наука. – Међутим, пројекат се не завршава на томе. Још увек радимо на структурисању обимног материјала, а то ће бити и део нашег будућег рада. Један од наших важних послова биће описивати што је могуће детаљније и на разумљивом језику сваку од предметних дигиталних јединица да би људи показали интересовање за овај портал, да би га користили и да би могли да лакше на њему претражују.”
„Верујте ми, на овом дигиталном порталу заиста има пуно занимљивих ствари не само за историчаре књижевности и историчаре него и за све људе који воле бугарску књижевност и који желе да упознају бугарску културу 20. века.”
Као што је рекла Јулија Цинзова, директор Софијске библиотеке, у питању је једна од највећих књижевних платформи посвећених не само бугарској књижевности већ и бугарској култури. Од важног значаја је што својим драгоценим и ретким рукописима, књигама и издањима периодичне штампе у њој учествују Институт за књижевност Бугарске академије наука, Национални књижевни музеј и Софијска библиотека.
„Софијска библиотека већ има дигиталне ресурсе, има неколико платформи, али је ова заиста велики изазов… За нас је она била загонетка и због великог обима – нисмо знали да ли је наш систем погодан за то и да ли ће колеге које раде на графичком обликовању успети да и портал обликују тако да он садржи све неопходне информације и заиста натера људе да га посећују и да се дуже задрже на њему. Битно је, такође, да он буде и једноставан за коришћење да би истински био од користи како ученицима, студентима, истраживачима, родитељима, тако и Бугарима који живе у иностранству.”
Према гђи Цинзовој, добро би било да се овај пројекат настави, на пример, преко рецензија на страном језику јер већ од самог почетка интересовање за њега је велико и то не само код наших сународника у иностранству него и код њихове деце која не знају добро бугарски језик.
На самом почетку у библиотеци је састављен електронски каталог бугарске периодичне штампе до 1944. године, а затим је почео рад и на састављању каталога дечје периодичне штампе опет до 1944. Представљена су дела 13 бугарских писаца.
Катја Зографова, главни кустос спомен-куће Николе Вапцарова, је рекла да је ово диван просветитељски пројекат и додала:
„Националном књижевном музеју ово је први европски пројекат. Наравно, раније сам ја као спољни консултант учествовала у неколико пројеката уз финансијску подршку ЕУ. Рад са амбициозним и искуснијим од нас партнерима у пројекту – Институтом за књижевност и Софијском библиотеком је за нас као главног корисника пројекта био велико искушење, изазов и задовољство. Наравно, знамо да Национални књижевни музеј има обимну архивску грађу од које је само део дигитализован захваљујући управо овом пројекту. Тако да и ја као гђа Јулија Цинзова сматрам да се овај пројекат мора наставити.”
Превод: Албена Џерманова
Међународни фестивал етнографског филма „ОКО“ одржаће се у Софији од 8. до 15. новембра. Форум се одржава уз подршку Националног филмског центра, Општине Софија, Амбасаде Украјине у Софији и Держкина Украјине. На овогодишњем издању фестивала биће..
Бугарска продуцентска компанија планира изградњу новог филмског центра вредног 15 милиона евра у индустријској зони Божуриште, надомак Софије, на површини већој од 30.000 квадратних метара. Према подацима Министарства економије и индустрије, уговор о..
Дани хрватске археолошке баштине почињу данас у Националном археолошком институту при БАН у Софији, а трајаће до петка, 8. новембра. Организатори догађаја су Амбасада Хрватске у Бугарској, Археолошки музеј у Загребу и Национални археолошки..