Прошле недеље два догађаја су изазвала право "атомско" отопљење у иначе прилично захлађеним трговинско-економским и политичким односима Русије и Бугарске. Ово раскрављење односа називамо "атомским" зато што се оба догађаја односе на бугарску атомску енергетику која у целини рачуна на руску опрему и ресурсе. Најпре је потписан уговор о продужетку рока експлоатације једног од два реактора једине нуклеарне централе у Бугарској (у граду Козлодују, на обали Дунава) - за 30 година. Он је руске производње, предстоји да га модернизују опет Руси, али уз садејство Француза. По свој прилици сличан споразум са конзорцијумом Русатом сервис - ЕДФ (Rusatomservis-EDF) биће потписан и о продужетку века експлоатације другог реактора у Козлодују. Засада није јасно колико ће коштати ревитализација застарелих капацитета, једино што се зна је да они производе најјефтинију струју у Бугарској која покрива потребе 33% потрошача. Обе стране су изразиле задовољство поводом склапања уговора.
Сличне позитивне емоције изазвао је и други догађај који се десио дан касније, а управо решавање спора између руске компаније Атомстројекспорт и бугарске Националне електричне компаније /НЕК/. Пре десетак година НЕК је обновила пројекат из 80-их година прошлог века о изградњи друге атомске централе у Бугарској, опет на Дунаву, и тада је Русима наручила израду два реактора. Касније је Парламент ставио вето на реализацију тог пројекта који је међутим већ био у поодмаклој фази какао у погледу изграђене инфраструктуре у Бугарској, тако и производње руске техничке опреме. Руси су обавили свој део посла, произвели два реактора и пожелели да наплате оно што су произвели. Бугарска нити је располагала толиким новцем, нити су јој ти реактори били потребни. Међународни арбитражни суд је у јуну ове године досудио Бугарској да плати више од 600 млн евра Русима као и пенале за сваки дан кашњења. Ове недеље сви спорови су решени – Бугари су обећали да до средине децембра плате за произведене реакторе, Руси су одустали да траже 50 милиона евра на име пенала, чак су пристали да машине чувају у магацину док бугарска страна не реши шта ће са њима. Сада очекујемо да Брисел одлучи да ли бугарска држава сме дати 600 млн евра у зајам Националној електричној компанији, што се може сматрати противправном државном помоћи због које би јој претила казна. Бугари су оптимисти и наговештавају да су пре спремни да плате новчану казну Бриселу, него ли да одустану од уносног посла са Москвом. Тешко је напустити орбиту Руса.
Превела: Ана Андрејева
Бугарска се продајом државних обвезница задужила за 3 милијарде евра и 1,5 милијарди америчких долара, саопштило је Министарство финансија. Троструко издавање бугарских обвезница изазвало је огромно интересовање међу инвеститорима, што је омогућило..
Извоз воћа је у периоду јануар – мај 2024. године порастао за 5,2%, док је извоз бугарског поврћа у истом периоду смањен за 14,1% у односу на 2023. г, показују подаци Министарства пољопривреде. У првих пет месеци године извезено је 4.100 т лубеница..
Оживљавање руралних подручја је важан компонент у борби против климатских промена. Једна од најефикаснијих стратегија за то је подстицање развоја одрживе пољопривреде. Ово је изјавила заменик министра пољопривреде Лозана Василева на отварању..
Председник Румен Радев је на састанку с амбасадором Јапана у Софији Хисашијем Мичигамијем поздравио интересовање јапанске стране за трговински и..