Прошле недеље два догађаја су изазвала право "атомско" отопљење у иначе прилично захлађеним трговинско-економским и политичким односима Русије и Бугарске. Ово раскрављење односа називамо "атомским" зато што се оба догађаја односе на бугарску атомску енергетику која у целини рачуна на руску опрему и ресурсе. Најпре је потписан уговор о продужетку рока експлоатације једног од два реактора једине нуклеарне централе у Бугарској (у граду Козлодују, на обали Дунава) - за 30 година. Он је руске производње, предстоји да га модернизују опет Руси, али уз садејство Француза. По свој прилици сличан споразум са конзорцијумом Русатом сервис - ЕДФ (Rusatomservis-EDF) биће потписан и о продужетку века експлоатације другог реактора у Козлодују. Засада није јасно колико ће коштати ревитализација застарелих капацитета, једино што се зна је да они производе најјефтинију струју у Бугарској која покрива потребе 33% потрошача. Обе стране су изразиле задовољство поводом склапања уговора.
Сличне позитивне емоције изазвао је и други догађај који се десио дан касније, а управо решавање спора између руске компаније Атомстројекспорт и бугарске Националне електричне компаније /НЕК/. Пре десетак година НЕК је обновила пројекат из 80-их година прошлог века о изградњи друге атомске централе у Бугарској, опет на Дунаву, и тада је Русима наручила израду два реактора. Касније је Парламент ставио вето на реализацију тог пројекта који је међутим већ био у поодмаклој фази какао у погледу изграђене инфраструктуре у Бугарској, тако и производње руске техничке опреме. Руси су обавили свој део посла, произвели два реактора и пожелели да наплате оно што су произвели. Бугарска нити је располагала толиким новцем, нити су јој ти реактори били потребни. Међународни арбитражни суд је у јуну ове године досудио Бугарској да плати више од 600 млн евра Русима као и пенале за сваки дан кашњења. Ове недеље сви спорови су решени – Бугари су обећали да до средине децембра плате за произведене реакторе, Руси су одустали да траже 50 милиона евра на име пенала, чак су пристали да машине чувају у магацину док бугарска страна не реши шта ће са њима. Сада очекујемо да Брисел одлучи да ли бугарска држава сме дати 600 млн евра у зајам Националној електричној компанији, што се може сматрати противправном државном помоћи због које би јој претила казна. Бугари су оптимисти и наговештавају да су пре спремни да плате новчану казну Бриселу, него ли да одустану од уносног посла са Москвом. Тешко је напустити орбиту Руса.
Превела: Ана Андрејева
Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је видљиво у нашим морским летовалиштима и бањским центрима – закључак је најновије анализе Института за..
Потпредседница владе и министарка финансија Људмила Петкова изјавила је да у 2025. години неће доћи до повећања пореских оптерећења, укључујући доприносе, корпоративне порезе и порезе на доходак физичких лица. Према њеним речима, буџет за 2025. годину..
На убрзање инфлације на 1,1% у октобру у односу на претходни месец указују подаци које је објавио Национални завод за статистику. На годишњој бази инфлаторни индекс износи 1,8%. У октобру су цене робе и услуга везаних за забаву и културу порасле за..