Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

10 најтраженијих професија у Бугарској – радници за нискоквалификоване, неугледне и непожељне послове

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Ових дана је објављен актуелни списак десет најтраженијих професија у Бугарској. Ова ранг листа је побудила доста питања, забринутост, а иначе одлично осликава стање и перспективе бугарске привреде.

Први и основни закључак који је уосталом одавно познат (аутори истраживања само су га својим резултатима потврдили), јесте да на домаћем тржишту рада недостају одређене категорије радника и стручњака иако је стопа незапослености изнад 8%. У порасту је потражња за одређеним професијама и то се понајвише односи на техничке струке – оне чине 50% најтраженијих занимања. То у ствари и не чуди у доба када се технологије бурно развијају и када су многа радна места везана за примену иновација, робота и компјутера. Оно што забрињава је што се у овој категорији највише траже нискоквалификовани радници, возачи, кадар за помоћне послове у хотелијерству и ресторатерству, руковаоци машинама и тек на последње место долазе информатичари. Изузев ових последњих, сва остала слободна места могу да заузму нискоквалификовани радници који обављају једноставне елементарне захвате или такви који поседују сасвим ограничени потенцијал за стручно усавршавање и низак социјални статус. Чим је ово што бугарска привреда тражи, онда то и одликује њено стање – незадовољавајућа продуктивност, низак степен развијености технологија, слаба иновативост, недовољна конкурентност. Изузетак су неки охрабрујући примери какви су на поменутој ранг листи професија: инжењери, лекари и менаџери, рачуновође и административно-финансијски радници, такозване "беле крагне", припадници средње класе. Они су ти који обезбеђују бољи квалитет и већу додату вредност роби и услугама.

Вреди истаћи још једну чињеницу. Ово је ранг листа за 2016. г., али су разлике између ње и оне за 2015. небитне. Дакле у питању нису повремене појаве, већ дуготрајни трендови. То је оно што у ствари забрињава.

Тренутно особе са факултетском дипломом чине 23% становништва Бугарске. У развијенијим земљама тај постотак премашује 30%. Постоји Национални програм према коме број лица са високом спремом до 2020. треба да достигне 36%. Стални тренд на тржишту рада међутим изазива наглашени песимизам, да и не говоримо да у задњим годинама број студената  неизоставно опада. Ову слику употпуњују скандалозни подаци о нивоу плата који прима кајмак бугарске интелигенције што сведочи о оцени коју друштво и надлежни државни органи дају његовом доприносу садашњем и будућем развоју земље. Професорска плата на Бугарској академији наука, најугледнијој научноистраживачкој институцији у земљи, износи 450 евра, док секретарица без нарочитих образовних квалификација, запослена у државној администрацији добија месечну зараду од 330 евра. Како ће ове мизерне плате привући младе научне таленте у научне центре и институте, од којих очекујемо разраду иновативних технологија и метода за индустрију, трговину, пољопривреду, саобраћај и везе!?

Често се понавља да Бугарска може да рачуна једино на свој људски потенцијал јер поред њега поседује само лепу природу. Лепоте природе додуше привлаче туристе али нису у стању да обезбеде просперитет целокупном народу. В модерним условима једино решење за Бугарску је паметан раст. До овог раста неће доћи ако тражимо све више возача, конобара и нискоквалификованих радника, који се ионако лако запошљавају под бољим условима у развијенијим земљама у којима нико од локалаца не жели да ради овакве слабо плаћене, неугледне и непожељне послове. У таквој ситуацији, не чуди што је награда за најбољег таксисту у Чикагу недавно додељена једном Бугарину као и то да је Бугарка међу десет најбољих маникерки у САД, а постоји ли неко ко није чуо за пољске водоинсталатере у Великој Британији!?

Превод: Ана Андрејева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

FT: „Лукоил“ продаје рафинерију „Нефтохим“ у Бургасу катарско-британском конзорцијуму

Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..

објављено 6.11.24. 11.35

Европска перспектива за бугарску металургију и рударство

Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом Дана металурга у Софији, организованој под његовим покровитељством. Према његовим речима, управо ту..

објављено 6.11.24. 09.25
Добрин Иванов

Послодавци затражили од Врховног управног суда да стопира повећање минималне зараде

Удружење индустријског капитала у Бугарској саопштило је да је поднело жалбу Врховном управном суду. У Бугарској око 430.000 радника прима минималну зараду, а оспоравање се заснива на два правна основа – процесно-правном и материјално-правном, изјавио..

објављено 5.11.24. 11.35