О судбини председничких избора ће одлучивати Уставни суд, а не садржај бирачких сандука, била је прогноза социолога Антонија Галабова. У спорним изменама Изборног законика он види сврсисходне напоре који имају за циљ да грађанима сугеришу да ће њихова изборна воља бити прекројена.
Уставни суд нема разлога да измене Изборног законика прогласи противуставним, али ће се та ситуација користити за распиривање тензија и изазивање осећања несигурности у друштву, сматра Антониј Галабов.
„Ово је очигледна кампања чији је задатак да доведе у сумњу легитимност предстојећих избора, мислим на блеф са опцијом на гласачком листићу да се не гласа ни за кога. Опција „Никога не подржавам“ пропорционална је афери са 350.000 лажних гласачких листића заплењених уочи парламентарних избора 2013. године у штампарији у Костинброду. Због тога страхујем да ће бити тешких последица, пре свега по излазност, прогнозирао је социолог. – Претње да ће бити започет поступак пред Уставним судом за обавезно гласање и друге измене Изборног законика даје ми разлоге да мислим да изборни процес неће бити окончан 13. новембра већ ћемо бити приморани да сачекамо одлуку суда. До избора нам преостаје мање од две недеље, али се дебате између претендената воде изван домета председничких овлашћења,“ коментарише Галабов.
„Као прво је од посебне важности да председнички кандидати изразе свој став према мандату Росена Плевнелијева јер би слично позиционисање одредило и координатни систем у који ће бити уписани пројекције сваког од кандидата. Као друго, потребно је да буде наведена перспектива у развоју земље с обзиром на компликовану спољнополитичку ситуацију. И као треће, да се предложи концептуални модел за рад председничке администрације, укључујући гаранције њене транспарентности, представљања резултата рада и критеријума за избор кадра.“
Као главног претендента на председничку позицију социолози су навели Цецку Цачеву, кандидата владајуће странке ГЕРБ, која је изразила мишљење да је потребно преиспитати санкције Европске уније Русији, те ставила национални интерес и политику испред интереса и права појединаца. Ово је гђа Цачева рекла поводом изручења седморице турских опозиционера њиховој домовини.
„Она је особа са великим административним и међународним искуством, управо због тога, када је реч о санкцијама, треба да се разјасни које, у ствари, представљају већи проблем за Бугарску. Наша земља трпи штету не због санкција Европске уније Русији него због контра-санкција које је Москва увела земљама ЕУ, нагласио је Галабов. – Не постоји сумња да се национална безбедност не може разматрати одвојено од људских права и то су две ствари које не можемо ставити на исту разину, дакле, нити може, нити треба да се бира између њих две. У целини гледано, филозофија и примена људских права у пракси код нас треба да буду подвргнуте озбиљном преиспитивању. Ми и даље селективно тумачимо поштовање људских права што је недопустиво за једну европску земљу, а о томе се и даље не расправља довољно. То се односи и на остале теме у председничким дебатама. Или, праве председничке дебате још нису почеле.“
Што се тиче кандидата Бугарске социјалистичке партије генерала Румена Радева, који је изјавио да се треба поновно размотрити учешће Бугарске у НАТО и ЕУ, г. Галабов каже да је његово „спуштање падобраном“ у политику некоректно изведено, пошто је још био официр у војсци.
„Проблем је у томе што му не постављају питања на која је обавезан да да одговор. Ако га подржава Бугарска социјалистичка партија и инсистира на томе да бугарске оружане снаге треба да се модернизују, онда имамо ли одговор на питање зашто БСП је гласала против повећања буџета за модернизацију војске. И, наравно, све што је повезано са НАТО, пошто његова теорија да можеш да будеш убеђени евроатлантиста, а истовремено ниси русофоб, дубоко је лажна. Овде нико не прича о русофобима и русофилима, овде је реч о конкретним потезима Путиновог режима, а то су две различите ствари.“
По речима Антонија Галабова, залог ових избора је у томе хоће ли бити настављена линија развоја институције председника коју ће нам оставити Росен Плевнелијев или ће бити промењена.
Превела: Ајтјан ДелихјусеиноваПосле још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању, одржаном у среду, 20. новембра, највише подршке добили су Раја Назарјан из коалиције ГЕРБ-СДС и..
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други круг су ушли Раја Назарјан, кандидаткиња ГЕРБ–СДС-а, и Силви Кирилов, предложен од стране странке..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника Парламента, што је већ четврти пут у актуелном сазиву. Представници коалиције ГЕРБ-СДС остали су при..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне..
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова..