Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Коста Колев – „Једино и само бугарски звук“

Фотографија: лична архива

Још за живота Коста Колев је био права епоха, појава, легенда у жанру ауторске музике на основу фолклора. Ове године обележавамо 95. годишњицу рођења тог нашег познатог композитора и диригента. Како сам признаје, стваралаштво му је било посвећено „…једино и самобугарском звуку“. Запажено је и његово наслеђе у тонском архиву Бугарског националног радија – преко 4.000 снимака песама, инструменталних мелодија, кола, свита, музичко-плесних дела мајстора фолклорне обраде.

Интересовање за фолклор код младог музичара пробудило се већ у његовим дечјим годинама, у родном селу Кортен, док је учио да свира на хармоници. Пошто је дипломирао на Музичкој академији у Софији, Коста Колев се 1949. године запослио на Националном радију и повезао са њим читав свој живот. На почетку је радио са Угрчинском групом, а касније постао руководилац Ансамбла народних песама коме је посветио више од 30 година. Његова је изванредна заслуга претварање оркестра у врхунски фолклорни састав. Захтеван и као диригент, и као композитор, он је створио огроман по обиму репертоар. Коста Колев је био продубљен познавалац традиционалних инструмената. Тому је помагало да у својим блиставим оркестрацијама чистих звучних боја споји богату палету тонова. Аутор је и солистичких обрада песама за познате народне певаче и инструменталисте који су увек били поносни да раде с њим и помоћу којих његова музика је постала веома популарна међу љубитељима фолклора и посебно међу радио слушаоцима.

Ансамбл народних песама Бугарског националног радија у Првом студију 1977. године. Диригенти: Коста Колев и Дора Христова.
Као композитор Коста Колев увек је водио рачуна о чистом стилу, особинама дијалеката, поштовао је специфику фолклорних образаца. Он је међу првима вешто комбиновао звук традиционалних и класичних инструмената. На његовом стваралаштву се темељи музичка обука из фолклора у специјализованим средњим и високим школама.

О истакнутом уметнику прича његова супруга, народна певачица Марија Лешкова.

- Права је част да будеш његов партнер и у животу,и на послу. Ми смо имали дивне године заједно. Бог нас је благословио и даровао му дуги живот. Он је био затворен човек, није било лако да му завириш у душу. Када је дошао у Софију после рата, његова породица је била убеђена да музика није озбиљно занимање, иако је одмалена свирао хармонику. У ствари наш велики композитор Парашкев Хаџијев га је натерао да одустане од идеје да постане стоматолог због чега су га родитељи послали у главни град.

Марија Лешкова се дели са нама и вредним саветима које је добила од свог супруга Косте Колева за време њиховог заједничког рада:

- Оно најважније што сам научила јесте да црпим идеје из аутентичног материјала. Он је тако радио. Недавно сам пронашла једну партитуру на којој је он забележио: „једино и само бугарски звук“. Када сам га први пут срела имала сам свега 23 године. Управо сам дипломирала на Музичкој академији у Пловдиву, али сам радо прихватала његове савете како да бирам свој репертоар и да уметнички обрађујем сваку песму како она не би личила на ниједну другу. Током година он је био члан жирија свих сабора, натпевавања и других конкурса и увек се враћао са много прикупљеног материјала из свих фолклорних области. За живота је стекао признање својих колега и публике, надао се да ће млади ствараоци учити из његовог искуства. Мотивисао је музичаре да снимају, амбицирао их је, провоцирао. Тренутно дигитализујем најважније ствари из његовог опуса, јер настојим да представим младим људима архивски материјал који је он прикупљао на саборима. Радим и на збирци народних песама из целе Бугарске која ће помоћи будућим певачима.

Превод: Александра Ливен



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

50-метарска зељаница, стари занати и музика са Балкана на Фестивалу балканске поњаве у селу Шишковци

Изложбе поњава из Крајишта и одеће из Крајишта с почетка XX века, базар занатских и пољопривредних производа, такмичење за најбољу домаћу ракију и богат музички програм део су догађаја првог дана овогодишњег издања Међународног Фестивала балканске..

објављено 13.9.24. 07.15

Како је изгледао свакодневни живот у древном граду Анхијалу, данашњем Поморију

Летовалишта на бугарској Црноморској обали могу се условно поделити у две категорије – савремена, која су позната по својим бучним и колоритним улицама, док у другу категорију спадају великолепни лучки градови са вишевековном историјом, кроз које су..

објављено 2.9.24. 12.25

Повратак коренима – Национални тракијски сабор у селу Старозагорске бање

Село Старозагорске бање поново је позорница бугарског фолклора и народног стваралаштва. Током викенда, оно је домаћин 18. Националног тракијског фолклорног сабора "Богородичина стопа". Гости имају прилику да посете пленер, уметничке радионице и..

објављено 31.8.24. 08.10