Данас, три дана пошто је парламент прекинуо своји предизборни распуст ради усвајања нових измена у Изборном законику, Одбор за правосуђе законодавног органа наставља са дискусијама. Законик је усвојен пре неколико месеци по цену тешких компромиса међу управљачима који не крију да га данас поново мењају у име опстанка на власти. Чињеница да је ово управљање осуђено на „динамичну стабилност“ већ је свима позната, али и поред тога се намеће питање зашто се правила гласања мењају у току саме предизборне кампање и када ће се све то завршити?

Прелиминарна сагласност коју су постигли припадници владајуће гарнитуре – партија ГЕРБ, Реформистички блок и Патриотски фронт – била је о „минималним“ променама изборних правила, које се односе на ограничавање броја бирачких места у иностранству, обавезно гласање и додавање у изборним листићима опције „не подржавам никога“. Али је „у име“ тих „минималних“ измена надлежном одбору поднето на разматрање читавих 12 нацрта закона о изменама Изборног законика.

На почетку је прихваћено укинути ограничења у погледу максималног броја бирачких места у иностранству, али само за земље ЕУ – тренутно у једној земљи можемо отворити највише 35 бирачких места. Одобрено је такође учитавање гласова „Не подржавам никога“ на различит начин приликом одређивања резултата гласања према пропорционалном и већинском изборном систему. Ти ће се гласови сматрати важећим и на основу њих ће се одређивати резултат на већинским изборима за председника државе и председнике општина, али неће важити приликом израчунавања резултата избора народних посланика и одборника. Међутим, испало је да је најтежа била дебата о укидању обавезног гласања против којег се изјашњавају социјалисти и Покрет за права и слободе.

Ако данас у одбору успешно реше та питања, сутра ће посланици у начелу размотрити нове предлоге. Уследиће гласање у појединостима и објављивање измена у „Службеном гласнику Бугарске“ без чега оне не могу да ступе на снагу. Али пре него што то постане стварност, на помолу су нове компликације. Узимање у обзир „протестних гласова“ и укидање ограничења отварања бирачких места у земљама ЕУ ће приморати Централну изборну комисију да мења технологију бројања гласова у преостале свега две недеље до датума избора. Она треба да спроведе нову обуку чланова изборних комисија и информативну кампању међу грађанима. Неминовне су и промене софтвера којим се уводе изборни резултати. Из установе тврде да ће се снаћи са новим задацима, али по цену допунских трошкова. Укидање ограничења бирачких места у државама ЕУ компликује и задатке Министарства спољних послова, посебно што се тиче Велике Британије, где је интересовање Бугара за изборе наглашено велико.

У међувремену, кампања је у току. Можемо рећи да се она одвија рутински и да није под утицајем драматичних спорова око правила гласања. Све те расправе не сметају и социолошким агенцијама да износе своје прогнозе. После агенције „Алфа рисерч“и „Сова Харис“ је предвидела одржавање друге рунде уз учешће кандидата за председника партије ГЕРБ Цецке Цачеве и представника социјалиста генерала Румена Радева. Сходно прогнозама, Цачева ће на првој рунди добити 34%, а Радев– 28,6% гласова бирача. Трећи ће постати националиста Красимир Каракачанов са 12,5%, следе кандидат партије АБВ Ивајло Калфин са 6,6% и Реформистичког блока Трајчо Трајков са 5,1%. Социолози предвиђају такође да ће друга рунда бити „инфарктна“ јер би на њој Цачева освојила 38,7%, а Радев– 37,8%гласова.

Председнички избори ове године ће се одржати паралелно са националним референдумом о промени политичког система, а на иницијативу шоумена Славија Трифонова. У истраживању агенције „Сова Харис“ 67% испитаника је одговорило да ће учествовати и на референдуму, а 13,5% да не намерава да се изјасни „за“ или „против“ предвиђених питања. Одзив бирача ће по свему судећи надмашити 50%, што пак би претворило резултате референдума у обавезујуће.