О отварању сезоне и премијери, као и о другим предстојећим догађајима испричао нам је академик Пламен Карталов, директор Софијске опере и балета:
Премијерним постављањем балета „Жар-птица“ и „Петрушка“ Игора Стравинског публици смо пружили прилику да буде део тог сакралног чина у новој оперској сезони Софијске опере и балета. На нашој сцени је већ изведен циклус од четири опере „Прстен Нибелунга“ и „Тристан и Изолда,“ а предстоји да буде игран и „Парсифал“ немачког композитора Рихарда Вагнера. Стравински је композитор који последњих година није чест гост на бугарској сцени тако да је ово за балет и оркестар један нови изазов. Кореографију је потписао Андрис Лиепа који је пре три деценије дебитовао на тој сцени као балетан у балету „Крцко Орашчић,“ а данас се вратио у својству кореографа. Лиепа је једно од водећих имена у савременој балетској уметности. Припремили смо још једну премијеру – „Ану Карењину“ на музику Петра Иљича Чајковског. На оперском програму је Вердијева „Моћ судбине“ и по први пут у Бугарској ће бити изведен Вагнеров „Парсифал.“ Као што бугарски балетски уметници изводе ремек-дела Игора Стравинског у режији и кореографији г. Лиепа, тако ће и „Парсифал“ извести искључиво наши оперски певачи. Програм наше летње сезоне је такође „врућ“ и занимљив. На репертоару трупе се нашло много наслова који су постављани претходних сезона.
Овај пројекат посвећујем великим руским културним посленицима – Дјагиљеву, Стравинском, Бенои, Фокину, Нижинском и свим онима који су кроз године учествовали у тој представи. Овом представом досежемо ниво светске музичке културе. Музика Стравинског је класични „бестселер.“ А музика 20. века је без Стравинског практички немогућа мисија. Драго ми је што ће дела лидера светске музике као што су Вагнер и Стравински ове године бити постављена на софијској сцени, рекао је г. Лиепа.
Фотографије: operasofia.bg
Рођен 12. фебруара 1935. године у Софији, у породици избеглица из Кукуша (Егејска Македонија), Костадин Гугов остаје познат као један од најаутентичнијих извођача народних песама са македонског фолклорног подручја. Његов деда био је музичар гардијског..
На питање „Где је мој дом?“ најлогичнији одговор би гласио: „Тамо где сам рођен.“ Међутим, живот, са свим својим непредвидивим путевима, уме да нам покаже да се осећај припадности не мора ограничити на једно место. Ова истина посебно важи за пијанисту..
Пре десетак година у једној телевизијској емисији појавила се девојчица моћног гласа. Тада петнаестогодишња Михаела Маринова у међувремену је постала афирмисана певачица која неуморно гради свој музички пут и иза себе има бројне награде. Током година,..
„Напољу дрво и камен пуца, гладни смо – нисмо јели већ 2-3 дана, а он пева и весео је! Увече – пре спавања – пева; ујутру, чим отвори очи, опет запева“ –..
Иако волимо и поштујемо Васила Левског као нашег националног хероја, мало је народних песама посвећених њему. Данас вам нудимо једну од њих – "Кажи, горо" –..
Након низа балада Константин Трендафилов, познатији као Папи Ханс, промовише песму "Радиша" са свог албума "Боје туге". Звук и ритам подсећају на..