У четвртaк ове недеље министарка енергетике Теменушка Петкова је одлетела у Москву где се састала са представницима руководства руске државне корпорације за атомску енергију "Росатом", којој је у својству власника "Атомстројекспорта" у јуну удовољен тужбени захтев за исплату 620 млн евра на име опреме произведене за пројекат изградње НЕ "Белене" пре његовог отказивања.
Резултат те посете је, најкраће речено тај да бугарска и руска страна стварају заједничку радну групу која ће испитати могућности решавања проблема у вези пројекта "Белене" после одлуке Међународног арбитражног суда у Женеви. И управо овде су нијансе. Према Министарству енергетике Бугарске експертима тек предстоји да у максимално кратком року изнађу обострано прихватљиво решење. По речима првог заменика генералног директора „Росатома“ Кирила Комарова међутим компанија је спремна да са бугарским партнерима размотри могуће варијанте за решавање ситуације у интересу обе стране, али искључиво у контексту максимално брзог измиривања бугарског дуга Русији до краја ове године.
Овај став руске стране међутим искључује прижељкивану од стране Бугарске варијанте, наиме да се са Русијом споразумемо о продаји опреме трећој држави. Министар Петкова је обавестила Комарова да наша земља свакодневно комуницира са представницима Европске комисије о одобравању државне помоћи НЕК у виду бескаматног зајма. Ова папиролошка процедура може да се отегне још два месеца. У међувремену за сваки дан кашњења мораћемо да платимо 167 хиљада евра. То је по мишљењу потпредседника владе Томислава Дончева највећи проблем и зато је по њему најбитније зауставити сат који одбројава дневне пенале по основу којих бисмо за годину дана морали платити додатни 61 млн евра. Дончев сматра да ће држава тражити варијанту за изградњу НЕ "Белене" путем приватизације. Он тврди да руска страна одобрава намеру у том смислу. Можда је и тако, али ипак најпре ћемо морати да намиримо дуг у висини око 630 млн евра. С тачке гледишта руске стране требало би да поступимо тако. Док ми предлажемо да до краја године отплатимо 400 млн евра, а остатак дуга вратимо идуће године у две рате. Дакле, сат који одбројава дневне пенале неумољиво откуцава. Надајмо се да га у Бриселу чују!
Превела: Ана Андрејева
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом Дана металурга у Софији, организованој под његовим покровитељством. Према његовим речима, управо ту..
Удружење индустријског капитала у Бугарској саопштило је да је поднело жалбу Врховном управном суду. У Бугарској око 430.000 радника прима минималну зараду, а оспоравање се заснива на два правна основа – процесно-правном и материјално-правном, изјавио..
Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..
Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева..