Да ли сте можда некада размишљали о томе како се рестаурира и очувава наше књижевно наслеђе? Каква је судбина драгоцених издања ако се она нађу у туђим рукама? Изложба у Националној библиотеци „Св. Ћирило и Методије” састаје нас управо са таквом књижевношћу – оном коју је отео посредник који покушава да је прода колекционарима. Снагом одлуке Суда у Шумену Библиотека је добила 91 изванредну књигу на руском, јерменском, турском, француском и бугарском језику. Приказано је само њих 45 јер у фоајеу Библиотеке нема довољно места. У питању су изванредна издања која ће бити очувана за наредне генерације онако како доликује – рекла је директор Националне библиотеке доц. др Красимира Александрова. Половину заплењених књига чине старе штампане књиге чије примерке Национална библиотека до сада није поседовала. Остала дела су прва издања бугарских аутора као и преводи старе књижевности.

Мало људи зна да се у Библиотеци чувају и нека од најређих и највреднијих издања у свету. Реч је о словенском књижевном наслеђу.

Међу експонатима откривамо рукопис који се завршава потписом револуционара Георгија Стојкова Раковског. Сматра се да је ово прво издање књиге о масонству. Каква је његова тајна сазнајемо од доцента Љубомира Георгијева из Библиотеке:

Мени је овај рукопис привукао пажњу са три ствари. Прва је то да и у другој деценији 21. века Бугарин осећа потребу за симболима свог националног препорода. Друга ствар је то што он показује како људи који желе да остваре одређени користољубиви циљ улажу напоре и користе различите начине да би фалсификовали историјски документ. А трећа ствар је то што се из овог рукописа може сазнати како се може открити таква фалсификација. Постоји низ основа сматрати да је он фалсификован. Неки од њих су везани за исписивање појединих речи, али највише је основа везано за упоређивање објављених текстова. Аутор фалсификата је уложио велике напоре. Нашао је стару књигу из 19. века са одговарајућом корицом коју је вешто искористио.

Показало се да је рукопис фалсификат, међутим докази за то нису лако прикупљени. У свом чланку „Индекс или како продавати Раковског”, доцент Десислава Иванова са Шуменског универзитета пише да дотични рукопис није дело Раковског. Он је у ствари препис штампаног издања с почетка 19. века. Према њеном истраживању у тексту су намерно коришћене архаичније речи и он звучи као да је из оног доба. Намерно су пропуштене неке чињенице из прошлости, нису ни цитирани неки аутори попут Марина Дринова, рецимо... Зашто фалсификовати своју прошлост у име личне користи још једно је питање које ће остати без одговора. Народ који заборавља своју историју нема будућност. Своје националне хероје претварамо у идоле, али не знамо њихову историју и завете. Њихова имена користимо да бисмо прибавили корист и вођени погрешно схваћеним патриотизмом. А он је погубан за нас.

Библиотека ће бити домаћин изложбе до 30. октобра. Вреди видети је јер она приказује део нашег књижевног богатства. А њиме се истински можемо поносити.