Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Један дан из живота уметнице Кремене Маневе:

Уникатне слике Кремене Маневе рађене уз помоћ шиваће машине

БНР Новини

Кремена Манева из Русеа је показала како се слика може насликати и без четкице и боја. Ова уметница своја дела ствара од тканине и конца, уз помоћ шиваће машине. У њеном атељеу у Русеу налазе се пејзажи и портрети који издалека личе на слике или цртеже рађене пастелима. Сваки шав у боји постаје линија или детаљ, а за позадину се користе сатен, тафт или танке прозирне тканине. За израду сваког текстилног паноа потребно је око месец дана. Све Кременине слике су уникатне, а највеће интересовање за њих показују страни познаваоци уметности. О томе како се почела бавити сликањем на текстилу Кремена Манева прича:

СнимкаУ једном тренутку сам имала много разнобојних мањих комада тканине  и чудила се како да их искористим. Дошла ми је идеја да правим апликације. У процесу рада моје креације су постале сложеније и најзад почеле да личе на слике. У њиховој изради сам користила све више машинских шавова да би их учинила још рељефнијим, дубљим и засићенијим бојама. Сваки део слике се израђује ручно, почев од  обликовања комадића тканине све до израде и бојења рама на којем је платно затегнуто помоћу кожних трака или текстилних врпца.

Снимка

Кремена Манева је с временом почела користити и текстилне боје и разноврсне тканине, усавршила технику израде декоративних слика на текстилу које су постале лепше. Примењена уметница признаје да јој најтеже пада приказивање људских ликова, јер се облик тканине мења и зато је потребно пуно пажње како не би дошло до искривљења лика. Нажалост, у Бугарској је интересовање за њене дизајнерске слике у последњих неколико година слабије због високих цена. Оне су потпуно оправдане због употребе скупих материјала и уложеног труда. Кремена неко време није стварала своје слике, али је недавно урадила једну. Да би задовољила потребе и укус широког круга купаца, она испољава свој завидан таленат у једној другој области:

Снимка

Последњих година се бавим креирањем допадљивих ствари и стварчица које су такође ручне израде и јединствене, али су практичније за употребу и више људи може себи да их приушти. Израђујем футроле за књиге и  таблете, траке за обележавање страница, свећњаке, декоративне тањире, вазе, ташне са апликацијама, а исто тако сликам на стаклу. Женама се највише допадају ташне, јер воле уникатне рукотворине. Апликације су апстрактне, а понекад убацујем флоралне мотиве.

Снимка

Који је најпријатнији део посла за уметницу?

То је свакако конструисање, обликовање или креирање нечега, а и сам готов производ. Стварање нечег новог од нуле је само по себи велики изазов. Волим да видим своје пројекте реализоване.

Кремена Манева каже да не прави велике планове за будућност, већ настоји да оствари своје тренутне идеје. Предстоје јој наступи на разним сајмовима и продајним изложбама где ће представити своју дивну уметност.

Превела: Марина Бекријева
Фотографије: лична архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Покренута петиција за проглашење првог морског резервата у Бугарској

Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..

објављено 31.10.24. 07.30

Гласање у дијаспори без већих изненађења

Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..

објављено 30.10.24. 11.50
Рајна Манџукова

Рајна Манџукова: Волела бих да рат не раздваја бесарапске бугарске заједнице у Украјини и Молдавији

Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..

објављено 29.10.24. 10.00