Његови пешачки прелази у боји постали су права сензација јер је то уметност која се уклапа у градски амбијент и инспирише не само естетско уживање него и естетско васпитање. Он живи у Мадриду, делује у авангардним жанровима, а његове поруке доводе у сумњу неминовност пролазности уметничких дела.

Христо Гелов је на првом великом емигрантском таласу после пада "Гвоздене завесе" приспео у Шпанију. Једини његов капитал тада биле су године које је провео на студијама Ликовне академије у Софији. У Шпанији је завршио графичке технологије, а затим је 20 година радио за различите медије. Када је до савршенства овладао новим изражајним средствима за комуникацију, решио је да се врати свету уметности. Данас каже за себе да је визуелни уметник:

Бити визуелни уметник значи директно контактирати са публиком – каже он. – Традиционални уметнички жанрови - вајарство, сликарство, зидно сликарство не могу имати исти приступ гледаоцима као што то може савремена урбана уметност. Порука визуелног уметника мора бити разумљива без "превођења", без посредника, њено појављивање у градском амбијенту требало би да изазове изненађење, да донесе освежење и онда да нестане. То је пролазни уметнички облик привременог ефекта.

У сарадњи са шпанским уметницима Христо Гелов је покренуо акције у јавном простору и моушн дизајну и сада стално додаје нова видео-дела својој колекцији визуелне уметности.

Одрастао сам у свету уметности јер ми је отац био сликар и видим како се непрестано трага за новим путевима и новим изражајним облицима који олакшавају приступ гледаоцима – прича о свом опредељењу за урбану уметност Христо Гелов. – Уметност треба да изађе ван галерија и музеја, јер људи све ређе улазе тамо – изузев професионалаца и пасионираних љубитеља. Управо то наводи младе ствараоце да креирају и приказују своја дела у јавним просторима, па чак и у природи.

Пример тога је инсталација коју Христо Гелов прави у Самокову – он претвара стару градску чесму у “Кућу воде”. За остварење те идеје користи 80 плавих трака нетканог текстила, постављених тако да висе са крова изложених дејству елемената природе. Њихово кретање сам повезао са имагинарним изливима помоћу којих сам акцентовао на воду која недостаје на многим местима света и зато је морамо ценити. 

Да ли се осећа близак креативном размишљању Христа Јавашева- Криста, који је недавно више стотинама људи из целог света омогућио да ходају по води?

Вероватно као његов сународник и ја осећам нешто слично на подсвесном нивоу, али настојим да мој пут буде друкчији. Моји следећи пројекти везани су за кинетику зато што она може да помогне људима да осете произвољност елемената природе какви су рецимо киша и ветар, а мој задатак је да их на такав начин уградим у своја дела да би код гледалаца побудили емоције.

Месец пре но што Кристо направи своје плутајуђе гатове у италијанском језеру Изео, Христо Гелов је такође урадио водену инсталацију, опет са наранџастим елементима. Изабрао је да је лоцира на реци Јантри недалеко од свог родног града Великог Трнова.

Моја идеја је била да људи преосмисле однос према избеглицама – овај талас миграната није настао из каприца тих људи који су већим делом приморани да напусте своју домовину – каже стваралац. – Зато сам у средину реке поставио 12 наранџастих кругова налик на спасилачке појасеве, који никако да преброде реку. Тиме сам хтео да мојим сународницима поставим питање – да ли размишљају о судбини тих људи. Да ли себе могу ставити на њихово место и да не само овде него и у целој Европи нађемо решење за тај проблем. Сада ти људи напуштају своје завичаје, раније се то догодило Шпанцима који су бежали од Шпанског грађанског рата, а почетком 20. века многи Бугари су трбухом за послом такође отишли из домовине. Тиме хоћу да кажем како је то појава која се понавља кроз одређене периоде, а овом мојом инсталацијом желео сам да допрем до свести што је могуће више људи.