Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарка – чувар породичне традиције

БНР Новини

Изложбом „Дивни свет Тракијке” Регионални етнографски музеј Пловдива учествује у Јесењим празницима уметности града. Она приказује свакодневни живот жене из подручја Тракије као и празничну традицију и карактеристична веровања из тог краја јужне Бугарске. За преношење традиције са колена на коленo заслужне су углавном жене које су бринуле не само о кући и деци него се и трудиле да сви укућани живе у слози поштујући традицију предака.

Гроздалина Георгијева из Регионалног етнографског музеја представља експозицију:

Настојали смо да жену представимо у скоро свим њеним могућим животним улогама. Од рођења, детињства и цуровања све до фазе преласка у свет одраслих покушали смо да прикажемо све типичне за различита животна доба обичаје, а пре свега веридбу и венчање који су посебни догађаји у животу жене.Следе периоди када она наступа у улози мајке, а затим и баке. Изложба прати све животне циклусе кроз које прође жена од малих ногу до дубоке старости. Приказана су како обележја свакодневице жене – окоснице породице, тако и њена магична улога. У светлу патријархалне породице бака је поимана не само као жена са већим животним искуством од које се очекује да у много чему помогне, већ и као исцелитељка, бајачица и бабица. За те женске улоге издвојени су посебни празници у бугарским традиционалним обичајима. Веома занимљиви су текстови који прате експонате (између осталог сви су из властите збирке музеја,) јер они подсећају на стара, током дугих векова незаборављена предања која су сачувана до данашњег дана. А чувар те драгоцене традиције су управо жене.

Снимка

Шта је карактеристично за женске ношње које су нашле место на тој изложби?

Овде су представљена два типа ношње – сукман и саја. Сукман је обично непросечена хаљина без рукава, док је саја најчешће кројена са кратким рукавима, направљена од сукна, украшена гајтанима, а носи се преко дуге кошуље. Северно и јужно од реке Марице преовлађују та два типа за разлику од северне Бугарске где су раширене двопрегачне ношње, а још им је и украс другачији.

Посетитељке изложбе су у Ноћи галерија и музеја у Пловдиву имале могућност да обуку неку ношњу, опашу прегачу или забраде се марамом. И да замисле како одлазе назад кроз време, у давно прохујали патријархални свет где поред породичних и социјалних, жена је имала и обредне функције и поштовала многе обичаје и правила.

Снимка

Регионални етнографски музеј у Пловдиву други је по величини музеј тог типа. Утемељен је 1917. г., а од 1938. г. смештен је у реновиранојКујумџијевој кући – споменику културе од националног значаја.

Поред сталне поставке и тематских изложби који се могу видети у Музеју, он је суорганизатор и домаћин различитих фестивала (народне, камерне музике, класичнегитаре), концерата, модних дефилеа и позоришних поставки.

Изложба, посвећена сложеном и дивном свету жене кроз различите животне циклусе – девојке, веренице, младе супруге, мајке и бабе доступна је посетиоцима до 15 октобра.17.октобра отвара се нова експозиција која се надовезује на женску тему претходне изложбе, а наслов јој је: „Богатство веза – плод руку Бугарки“.


Фотографије:Регионални етнографски музеј Пловдива

Превела: Ана Андрејева


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15

Виноградари из региона Стралџе обавиће ритуал орезивања винове лозе

Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..

објављено 14.2.24. 07.55
Народно читалиште „Уједињење 1923”

Банатски Бугари позивају све на традиционални карневалски фестивал

Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..

објављено 9.2.24. 10.45