Кампања за председничке изборе у Бугарској је започела 6. октобра. Очекивало се да сучељавање по унутарполитичким темама у њој буде подређено расправама око спољнополитичких проблема. Међутим, неочекивано један спољнополитички проблем – какав је избор новог генералног секретара ОУН – прерастао је у унутарполитичке препирке због неуспеха владиног кандидата за тај положај Кристалине Георгијеве. Предвиђања појединих посматрача да ова тема неће утицати на предизборну кампању тешко да ће се оправдати, јер ће, по свему судећи, у оно мало преосталих дана до гласања 6. новембра, ситуација ескалирати што је видно из предлога за изгласавање неповерења влади и позива да она повуче свог кандидата за шефа ОУН Георгијеву чак са њене функције потпредседника Европске комисије. Питање није да ли, већ у којој ће мери расплет у ОУН утицати на домаћи изборни чвор. На почетку кампање подршка кандидатима владајуће партије ГЕРБ за председника и потпредседника земље била је 19,8%, а кандидати социјалиста су уживали подршку 14,9% испитаника. За мање од месец дана тешко да ће бити поништена разлика од 5,1% , али ће свакако доћи до неког приближавања резултата, што пак може да буде пресудно за прегруписање снага у другој рунди. Иако самостални учесници у председничкој кампањи, левичарске Бугарска социјалистичка партија и партија АБВ воде консултације о изгласавању неповерења влади и у другој рунди та заједничка ствар може да их уједини против кандидата управљача. И поред доживљеног расцепа Покрет за права и слободе није одустао од амбиције и овога пута да игра одлучујућу улогу у формирању коначног резултата избора председника државе, померајући тас ваге у корист једног или другог кандидата. Партије гледају на председничке изборе и као на „опипавање терена“ за евентуалне превремене парламентарне. С тим у вези премијер Борисов није случајно изјавио да у случају неуспеха у првој рудни сам ће их изазвати, подносећи оставку. Према социолошким испитивањима спроведеним непосредно пре председничких избора, ако се сада одрже парламентарни у Народно собрање би ушле само 4 формације – ГЕРБ са 26,70%, социјалисти са 13,80%, Патриотски фронт са 7,40% и Реформистички блок са 5,70%. Тешко да ће се тај „однос сила“ сачувати и после председничких избора, али да ли ће промена оправдати заказивање превремених парламентарних избора постаће јасно тек после обелодањивања коначних резултата избора за новог председника Бугарске.
Превод: Александра Ливен
Коалиција ГЕРБ–СДС почеће са политичким консултацијама у 51. сазиву Народног собрања, саопштио је прес центар ГЕРБ-а. Преговори ће започети 13. новембра, када су заказани први састанци у Парламенту: у 8.30 часова са коалицијом „БСП – Уједињена левица“..
У кулоарима Народног собрања, лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов представио је иницијативу за формирање владе на чијем би челу био лично он. Према његовом предлогу, такав кабинет био би састављен без учешћа „ДПС – Нови почетак” Дељана Пеевског, „Алијансе за..
Након два круга гласања, новоизабрано Народно собрање није успело да изабере председника. Ниједан од предложених кандидата – Наталија Киселова, Николета Кузманова, Петар Петров, Раја Назарјан и Андреј Цеков – није освојио потребну већину гласова...