Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

У сећање на Артура Луријеа – концерти уз учешће Бориславе Таневе у Базелу и Софији

Фотографија: архива

12. октобра, на дан када је пре 50 година руски композитор Артур Лурије напустио овај свет, фондација која носи његово име организоваће велики меморијални концерт у част уметника у Schmiedenhof Zunftsaal у Базелу. На њему ће наступити пијанисти Мориц Ернст из Немачке и Борислава Танева из Бугарске. Она је један од истраживача и популаризатора стваралаштва Артура Луријеа. Проф. Танева је уједно и педагог, композитор и заменик ректора Националне музичке академије „Проф. Панчо Владигеров“.

Наум Израилевич Лурја рођен је 1892. године у Русији. Тешко да у свету има много људи који знају рођено име талентованог ствараоца који је за собом оставио значајна дела. Тешко да је широј публици познат и под именом Артур Винсент Лурије које је примио након што је прешао у католичку веру. Ово се десило непосредно пре Октобарске револуције 1917. године која је неповратно променила судбину свих уметника тзв. Сребрног века познатог по именима чувених сликара и песника, филозофа и музичара, позоришних делатника и првих филмских уметника, као и по сјајној плејади руских мецена. Лурије није био међу емигрантима који су одмах напустили домовину да би духовну енергију своје генерације пренели у Европу. Он је остао и пригрлио комунистичку идеју, верујући да се за руску уметност отварају нови хоризонти. Постао је десна рука Анатолија Васиљевича Луначарског, првог совјетског народног комесара за образовање који се сматра за једног од најзначајнијих марксистичких функционера културне политике. Интелигентан, поштен и искрено посвећен уметности, Лурије је ускоро схватио да пут на којем се искривљују идеје комунизма не води нигде. Побегао је у Западну Европу где ниjе успео да уђе у уметничке кругове, а у Русији је уништено све што је било повезано са његовим животом и стваралаштвом.

Ко су људи који трагају за делима заборављеног руског композитора?

„Њих није много, али претпостављам да су ентузијасти као што сам ја, прича проф. Танева. – Јако желим да упознам немачког пијанисту са којим ћу делити сцену у Базелу. Позив за концерт је можда признање за труд који сам последњих година уложила да бих открила и снимила нека дела Артура Луријеа. Циљ фондације је да сакупи све што је остало сачувано од његовог стваралаштва. У ту сврху њен председник Стефан Хулигер обилази Европу и Русију. Не могу да замислим да је све то могуће. На пример, Лурије је компоновао три клавирске сонате, од којих Прва и Друга можда никад неће бити нађене. Са сопраном Милом Миховом изводим дело композитора „Пет бајања“ („Incantations“), од којих је једно, Треће бајање нестало. Мени самој је име Артура Луријеа до пре 7-8 година било потпуно непознато, а тада и на интернету није било готово никаквих информација. Свирам његова дела, почев од „Пет крхких комада“ („Cinq préludes fragiles op.1“), све до „Пет бајања“ која је написао непосредно пре своје смрти. Примећује се огромна разлика у изражајним средствима и палети звукова. Последње дело композитора прожето је мрачним расположењем и суморном атмосфером. Лурије је пореклом био Јеврејин. Пре почетка Другог светског рата је поново емигрирао, овог пута у САД, где је и преминуо. Он је геније, то сасвим поуздано могу да тврдим, јер користи алеаторику (поступак у модерној музици којим се неки делови композиције препуштају случајности. У извођењу ове врсте музике најбитнији део је импровизација коју извођач сам осмишља) и додекафонију (дванаесттонска музика) много пре него што су их почели користити представници Нове бечке школе у Европи.“

На концерту у Базелу ће наступити и руска певачица Ана Миклашевич. Међутим, данас ће проф. Борислава Танева приредити концерт у Софији на коме ће извести десет дела Артура Луријеа посвећених истакнутим људима из његовог блиског окружења - свестраном шпанском уметнику Пикасу, ирском књижевнику Џејмсу Џојсу, америчком пијанисти и композитору руског порекла Владимиру Хоровицу и др. Назив пројекта је „Артур Лурије – откинута страница историје Сребрног века“, чија је премијера била на фестивалу „Пиано екстраваганца“ 2015. Песме које ће извести сопран Мила Михова су на текстове Ане Ахматове. Знаменита руска песникиња и преводилац и Артур Лурије су цео живот били повезани великом љубављу. Преминули су у истој години. „Одабрала сам комаде посвећене великим личностима, пријатељима и истомишљеницима Луријеа како бих доказала да би композитор био исто толико познат и цењен колико и они, ако његова политичка оријентација није бацила мрачну сенку на његов живот“, рекла је у закључку проф. Танева.

 
 Превела: Марина Бекријева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

KristinSax – „Магија“

Својом новом нумером певачица Кристина Димитрова-Манасијева, познатија као KristinSax,нам доноси дозу магије. Осим што пева, Кристина свира на саксофону и флаути, а за песму „Магија“ она је написала и текст, и музику, док се за аранжман обратила..

објављено 22.1.25. 11.30

"Да не будемо сами"

На Дан породиљске помоћи, кроз песму "Да не будемо сами" присећамо се једне дубоко емотивне и друштвено значајне теме – смртности жена током порођаја. Овај пројекат окупља неке од најистакнутијих бугарских музичара – Ивана Христова (синтисајзер) који је..

објављено 21.1.25. 11.15

„Лепа Биљана“

Група DEEP ZONE Project је завршила рад на свом новом BG Ethno House пројекту – „Лепа Биљана“, у којем поново, као и увек с љубављу према Бугарској, модерну електронску денс музику музичари комбинују са ауторским мотивима на фолклорној основи...

објављено 20.1.25. 11.20