Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

И у малој Бугарској послују велике компаније

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

10% највећих компанија у југоисточној Европи лоцирано је у Бугарској, видно је из годишње ранг-листе ЅееNеwѕ ТОР 100 ЅЕЕ 2016. Оне послују пре свега у енергетици и тешкој индустрији – међу њима су највећа рафинерија у Бугарској - руска Лyĸoјл Heфтoxим Бypгac, фабрика за екстракцију и прераду бакра немачке компаније Aypyбиc, Национална електрична компанија, НЕ Козлодуј и др.

Међу 100 највећих банака у региону 18 њих оперише у Бугарској. 22 осигуравајућа друштва која присуствују на домаћем тржишту такође налазе место међу Топ 100 на југоистоку Европе.

То показује да премда су мала и средња предузећа са око 65% запослених окосница бугарске економије, у земљи се такође успешно развија и велики бизнис.

Мала и средња предузећа имају низ предности у пословном надметању – она су флексибилнија, адаптивнија и у стању су да брзо задовоље сваку новонасталу потребу на тржишту или пак да се брзо повуку када је тржиште засићено неком робом или услугом. Зато пак велике компаније имају веће могућности да уводе значајније иновације и на тој основи производе јефтиније и задовољавају трајне потребе масовних потрошача. Практично се мала и средња предузећа с једне и велика предузећа с друге стране одлично допуњују.

Али бити велик у привреди значи имати велико тржиште, а Бугарска је мала земља са релативно немногобројним становништвом и ограниченим бројем потрошача што је у сваком случају препрека за успешну експанзију великог бизниса. За Бугарску то није сасвим тако из простог разлога да је њена привреда изузетно отворена. Велики део робе и услуга који формирају БДП Бугарска извози или увози, а скоро целокупна домаћа индустрија зависи од стања и тражње на међународним тржиштима. Управо захваљујући слободном кретању робе, услуга и капитала бугарске фирме имају добре пословне резултате и присуствују на ранг-листама највећих компанија у Југоисточној Европи.

Постоји међутим једна специфичност – скоро све бугарске компаније које су на тим листама у ствари имају стране власнике – Русе, Американце, Немце, Италијане, Аустријанце и др. који међутим плаћају порезе овде, као и зараде својим бугарским радницима, а својим пословањем обезбеђују посао и за многе бугарске подизвођаче.

Истини за вољу државе југоисточне Европе нису међу највећима и најснажнијим у економском погледу, према томе и њихове моћне компаније нису нарочито велике гледано из светског угла. Бугарска се у целини посматрано у најбољем случају сврстава међу првих 50 држава света у погледу конкурентности, продуктивности рада, пословног амбијента, БДП по глави становништва и др. То је релативно високо место што је резултат пристојног развоја земље као и прагматичног приступа бугарских власти у спровођењу економске политике која води рачуна о реалним могућностима земље. Управо зато је привреда Бугарске тренутно у веома добром стању за разлику од оне многих других европских држава - БДП бележи стабилан раст, стопе незапослености су у паду, а благостање државе и грађана се осетно побољшава.


Превела: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Произвођачи етеричних уља у Бугарској расправљају о путу ка одрживом развоју

Трећи национални сусрет произвођача етеричних уља у Бугарској одржаће се данас у софијском Интер Експо Центру. Организатор форума је Удружење произвођача етеричних уља „Дестилисано у Бугарској“, јавља БТА. Сектор се суочава са значајним глобалним..

објављено 31.10.24. 08.05

„Булгаргас“ предлаже да се цена гаса у новембру повећа за 7,5%

„Булгаргас“ је Комисији за енергетику и водопривреду предложила да гас од новембра поскупи за 7,5% и постане 35,02 евра по мегаватчасу. Поређења ради, тренутна цена плавог горива је 32,58 евра. Испоруке до краја године биће обезбеђене путем аукција..

објављено 30.10.24. 18.17

Несигурно економско окружење обара индекс пословне климе

Укупни индекс пословне климе у октобру опао је за 5,6 поена у односу на септембар, са 22,5% на 16,9%, саопштио је Национални завод за статистику. Пад овог показатеља забележен је у свим посматраним секторима. У индустрији је забележен пад од 5..

објављено 30.10.24. 13.18