Тренутно бугарска економија је у процвату, БДП расте завидним темпом од 3%, незапосленост се смањује и већ је достигла пристојних 7,5%, дохоци иначе најсиромашнијих Европљана – бугарских грађана повећавају се. Све то не смета Бугарима да и даље буду незадовољни својим животним стандардом, нити пак управљачима да се собом поносе и стално да подсећају да је наш просперитет резултат њиховог рада. Да ли је то заиста тако или се бизнис природно обнавља после доживљене тешке финансијске и економске кризе из 2008. г., није баш важно. Важно је да Бугарска реално иде напред и све више се приближава просечном европском нивоу у погледу економског развоја и животног стандарда.
Бугарска је мала земља са малом економијом која је, међутим, изузетно отворена ка међународним тржиштима. То значи да домаћи бизнис увелико зависи од увоза и извоза. Другачије речено, национални бизнис треба да производи и да нуди само квалитетне производе по повољним ценама како би сачувао своје позиције на домаћем тржишту и извозио у иностранство. Овде се већ ради о конкурентности малог, али флексибилног и адаптивног бугарског бизниса. Да је он кренуо исправним путем сведочи не само статистика о унутрашњој потрошњи, увозу и извозу, него и једно угледно истраживање конкурентности у свету (Global Competitiveness Report) швајцарског Светског економског форума. А његово последње за ову годину издање улива оптимизам и оцене које је добила Бугарска, мада не и одличне, ипак су врло добре. У сваком случају боље су од досадашњих и од просечних за свет. И стварно, Бугарска је напредовала на светској листи за читаве четири позиције и сада је већ педесета од скоро 140 истражених држава. После 2011. г. наша се земља попела са 74. на 50. место, саопштавају из Цeнтра зa екoнoмски развој који је партнер Cвeтског економског форума. Место није шампионско, али за једну скромну економију је више него задовољавајуће. Осим тога и у оквиру развијене и богате Европске уније смо се пласирали испред низа других чланица какве су Румунија, Мађарска, Словенија, Словачка...
Аналитичари Светског економског форума истичу да је све боља конкурентност бугарске привреде, дакле њен све већи потенцијал да осваја нова тржишта резултат примене високих технологија, мaĸpoекономске cтaбилнocти, развијености тржишта рада, унапређења нивоа квалитета пословања и иновативности бизниса.
Пажњи експерата Светског економског форума међутим нису умакли фактори који ометају повећање ефикасности домаће економије. Они иначе не износе неке нове, непознате чињенице којима би изненадили међународне посматраче и бугарске надлежне институције. Основне препреке за бизнис и даље су неспособност и неадекватност власти и управљачка решења, непрегледна и разорна корупција, колебљиво и несигурно правосуђе. Иначе предуслова за наставак успона продуктивности и конкурентности не фали – то је добра иновативност бугарског бизниса, одлични интернет и његова приступачност за већи део домаћих предузећа и за грађане, улазак високотехнолошких страних инвеститора.
Изгледа да су бугарски бизнис и бугарске институције већ схватили да у глобалном свету опстају само флексибилни, прилагодиви и конкурентни, они који су кадри да пронађу своје право место под сунцем.
Превод: Александра Ливен
Кључни приоритети попут чланства у еврозони и приступања Шенгену копненим путем све више се померају на маргину. Ова два питања представљају кључне факторе који би могли подстаћи економски раст, али нестабилност у политичком систему спречава њихово..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..