„Extreme Fest“ је једини фестивал екстремних спортова који се одржава у Софији. Ове године су љубитељи спорта и адреналина били у прилици да уживају у омиљеним активностима у Кнежевој башти – испред споменика Совјетској армији у центру престонице, од ране зоре до мрака, од 23. до 25. септембра.

"Extreme Fest"је окупио како људе који се професионално баве екстремним спортовима, тако и аматере и љубитеље којима је пружена прилика да учествују у специјалним демонстрацијама и на часовима. Овај догађај је одржан уз подршку Општине Софија, а део је иницијатива „Софија – Европска престоница спорта 2018“ и „Европска недеља спорта.“ Све време је башта врвила од људи неки од којих су упражњавали омиљени спорт, други су их посматрали са нескривеним интересовањем, трећи су фотографисали, док су најлежернији посетиоци јели и пијуцкали коктеле уз бучне коментаре нечијег скока бициклом.

Спортови које смо видели на догађају били су: слободни скок – ваздушни јастук, пењање на зид, банџи-скок с дизалице, мото стунт, ауто дрифт, картинг воркшоп, такмичење у ролерима и скејтборду, БМХ такмичење, фри рајд бициклистичка трка, таеквондо, мачевање, гимнастички шоу, такмичење у стрит денсу, баскет три на три (3х3), бабл фудбал. Једна од најзанимљивијих ствари која је натерала публику да задржи дах било је такмичење у скоковима бициклом. У реду за скок бициклом смо се упознали са 26-годишњим Александром Младеновим који нам је испричао како се заљубио у бициклизам којим се бави више од 12 година.

„Имамо неколико врста бицикала. Неки су за скок слободног стила, док друге користимо за бициклистички спуст (downhill), најчешће у планини. Они имају веће амортизере, а предвиђени су за кретање неравним тереном, прилагођени су за вожњу по шуми. Најчешће возим у Борисовом врту где су постављене специјалне платформе за извођење скокова, као и у Јужном парку. Одувек ми се допадао мотокрос, али, нажалост, нисам био у финансијској прилици да га упражњавам. Тако сам одлучио да ту своју пасију заменим другом, али такође на два точка. Почео сам са бициклистичким спустовима, затим сам усавршио dirt jump. Скокове обично изводимо на Витоши, али су центри отворени само викендом. У Софији нема повољних услова, али сви који воле спорт и ову врсту вожње улажу велике напоре како би сачували жив овај спорт. Дајемо све од себе, понекад личним средствима финансирамо израду нових рампи. Ја лично не могу рећи да имам идоле. Увек сам делио своје искуство са пријатељима. Свако је добар у нечему. Учимо један од другог. На такмичењу у оквиру „Extreme Fest“-а сам се срео са људима са којима се дуго нисмо видели. Драго ми је што сам део тог шоуа и имам прилику да се видим са пријатељима. Увек сам се трудио да будем атрактиван за публику и жири. Битно је да изведеш добре трикове, то вам је довољно да бисте били задовољни и срећни, а да вам дан буде успешан. Вожња бицикла је кретање и слобода. Кад полетим с рампе у ваздух, не осећам трење и гравитацију. Тако, макар и на трен сам у бестежинском стању.“

Многи млади људи пуни ентузијазма и заљубљени у спорт као што је Александар удахнули су живот у „Extreme Fest,“ а њихове емоције су охрабривале аматере да се опробају у нечему у што се вероватно, под другим околностима, не би упустили.

На крају сваког дана су организоване церемоније награђивања најбољих такмичара, одржани си концерти и журке за опуштање, лепо дружење и зезање. 

Превела: Ајтјан Делихјусеинова