Рок за пријаву кандидата иницијативних одбора, странака и коалиција за председничке изборе који ће се одржати 6. новембра, већ је истекао. Уколико кандидатуре свих 11 странака, 5 коалиција и 15 иницијативних одбора буду одобрене, у трци за новог шефа државе учествоваће 31 кандидатура - за председника и потпредседника земље.
Занимљиво је што премда је већ првог дана пријаве за учешће владајућа партија ГЕРБ (Грађани за европски развој Бугарске) најавила да ће истаћи своје кандидате, она то још није учинила. Почетком лета она је тврдила да ће то урадити у септембру, а сада каже да ће кандидатуру објавити 2. октобра. Тако ће ГЕРБ можда бити странка која је прва најавила учешће, али ће последња истаћи кандидатуру. Ово ишчекивање прилично чуди јер је пракса у Бугарској таква да припрема за изборе обично почиње раније и никад не касни као што се то догађа сада. Не само чуди, него и изазива недоумицу, а иде на уштрб владајућој партији јер изазива сумњу да она има проблема са избором јаког кандидата.
Доскора неки политички субјекти су изјављивали намеру да се за предстојеће изборе удруже, али до коалиционих споразума није дошло. Уместо да се управљачима одупре тако што истакне јединствену кандидатуру, као што је уосталом намеравала, левица одлази на изборе са три кандидата. Планирана коалиција између Бугарске социјалистичке партије (БСП) и политичке формације АБВ пропала је и у јавности се стекао утисак контрадикторних односа два политичка субјекта. „Покрет 21“ бивше социјалисткиње Татјане Дончеве не само што је одустао од учешћа у левој коалицији него је последњег дана када су се могла доставити документа Централној изборној комисији, најавио заједничко учешће са либералним Националним покретом за стабилност и успон /НДСВ/, који је пре неколико година управљао земљом у коалицији са БСП под именом Национални покрет Симеон Други. Очекивала се десна коалиција између партије ГЕРБ и Реформистичког блока, али од тога није било ништа.
 Велико изненађење приредио је иницијативни одбор који је доставио документа за пријаву учешћа на председничким изборима бившег премијера Пламена Орешарског, који је био мандатар БСП, а управљао је уз подршку Покрета за права и слободе (ДПС) и повремену, али одлучујућу потпору партије "Атака". Изненађење је велико због неславног краја владе Орешарског, па искрсава питање ко је и зашто сада истакао ову кандидатуру. Неки аналитичари допуштају да је она у ствари "лажни патак", чији је циљ да се засад још непознатом кандидату ГЕРБ-а створи ореол политичког заштитника против олигархије.
Иако није јасно кога ће партија ГЕРБ номиновати за кандидата, социолози су већ дошли до неких закључака и дали своје прве прогнозе. У сваком случају, тврде они, избори ће се одржати у два круга. У првом ће постати јасно колика је подршка појединим партијама, какав је степен мобилизације партијских симпатизера, па ће свака странка трезвено проценити има ли смисла да инсистира на превременим парламентарним изборима. У другој рунди биће прекорачене границе ускостраначке подршке и тада ће важнију улогу имати квалитети личности и способности сваког кандидата. Поред тога социолози су утврдили да председничка кампања у Бугарској почиње у условима слабог поверења бирача у све основне институције какво већ поодавно постоји у бугарском друштву, због чега не искључују да криза поверења прерасте у протесно гласање или пак у апатију и слаби одзив бирача. Главна специфичност предизборне ситуације је та да тренутно на опредељења бирача у великој мери утичу растућа забринутост због спољнополитичког амбијента и умерен критицизам унутрашње политике. Какав ће бити резултат тог померања фокуса пажње у поређењу са претходним председничким изборима нико се не усуђује да прогнозира.

Превела: Ана Андрејева