Иако је Бугарска на последњем месту међу земљама ЕУ по многим показатељима којима се мери ниво и квалитет образовања и знања, постоји једна област у којој се она сврстава међу прваке и то прваке света. Национално самопоуздање нам подижу талентовани ученици који се готово сваке године кући враћају са медаљама са Међународне информатичке олимпијаде. Ове године су младе наде из 82 земље одмериле снаге у руском граду Казању. Бугарски информатичари су освојили једну златну и две сребрне медаље и тиме поново уврстили Бугарску међу првих десет светских сила у овој авангардној дисциплини. „Овогодишњи успех је двоструки, јер поново имамо апсолутног шампиона“, рекао је вођа националне екипе Емил Келевеџијев. Изузетан наступ Христа Венева, ученика Софијске математичке гимназије, донео му је у Казању не само злато, већ и друго место на тзв. вечној листи освајача медаља у историји Међународне информатичке олимпијаде. Бугарска је имала апсолутног шампиона још на првој Међународној олимпијади из информатике одржаној код нас 1989. године у граду Правец, свега неколико месеци пре почетка демократских промена. По речима Емила Келевеџијева, током свих ових 28 година скоро никада се није десило да се са овог међународног такмичења бугарски учесници врате без златне медаље. Овај успех је забележен на вечној листи освајача медаља. „Бугарска је на њој рангирана на петом месту, што је веома велико достигнуће, јер је наша земља мала, а испред ње су само суперсиле попут Кине, Русије, Пољске и Јужне Кореје“, каже Емил Келевеџијев и објашњава динамику којом напредује наука:
„Промене у сложености задатака последњих година су изузетно велике. Ако упоредимо задатке са првих олимпијада из информатике са онима на неколико последњих олимпијада, видећемо велику разлику. Сада такмичари решавају сложене алгоритамске задатке, део којих се учи на универзитету, током последњих година студија компјутерских наука. Други део алгоритамских задатака се уопште не учи, а исти се могу наћи само у научним часописима. Ово такмичење је занимљив спој науке и спорта. Учесници морају да алгоритме, од којих су неки откривени последњих година, примене у комбинацији са алгоритмима познатим више од 2000 година. Сваки такмичар ради самостално и треба за одређено време да реши задатке на рачунару. Начин оцењивања решења је пролажење кроз све тестове које су организатори олимпијаде спремили.Такмичари морају на првом месту да буду јако добри математичари, а затим да имају програмерске вештине, тј. да математички алгоритам „преведу“ на програмски језик. То свакако захтева и врло велику брзину куцања на тастатури и ако наши ђаци буду учествовали на такмичењу у брзом куцању, вероватно ће и на њему освојити прво место.“
Ученици се припремају за међународну информатичку олимпијаду током целе године. Формирана је национална комисија научника која прецизно бира чланове бугарског тима кроз национална такмичења.
„У основи успеха лежи таленат ове деце, наставља Емил Келевеџијев. - Нека од њих, као и наш првак Христо Венев, учествују на такмичењима са 12-13 година. У Бугарској је изграђен веома добар систем такмичења. После сваке националне информатичке олимпијаде одређујемо проширени национални тим који чини 12 ученика. Од њих морамо изабрати четири ђака који ће представљати нашу земљу на међународним такмичењима.“
Емил Келевеџијев који дуго година ради са бугарским информатичким тимом каже да су његови чланови веома интересантни саговорници.
„То су веома успешни ученици који имају одличан успех из свих школских предмета, али су им информатика и програмирање највећа пасија. Они су из Софије и других градова Бугарске. На повратку из Казања наш победник Христо Венев нас је упитао да ли знамо шта је микровек. Полазећи од тога да је век мерна јединица за време и представља период од 100 година, као и да се величине изражавају и у другим мерним јединицама као што су милиметар, центиметар и микрометар, он је дошао до закључка да је један микровек време за одржавање једног предавања. Математички прорачуни показују да је један микровек око 50 минута. Ето, тако иду разговори са овом изузетном децом.“
Превела: Марина Бекријева
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари..