„У корак с временом“ гласи графит исписан на споменику Совјетској армији у Софији чије је статуе совјетских војника непознати уметник током ноћи префарбао у колекцију америчких суперхероја. У корак с временом покушава ићи и величанствени монумент крај града Шумена посвећен оснивачима бугарске државе који импресионира огромним бетонским обимом и страшним људским фигурама које као да су нагнуте над главама посетилаца. Међутим, овај споменик који је подигнут поводом обележавања 1.300 година од оснивања бугарске државе има своје људско лице које нам открива прича уредника Историјског музеја града Шумена Русанке Цаневе. Она је присуствовала и самом отварању објекта 28. новембра 1981. године.

„Био је хладан дан, падао је снег. Присуствовали су челници државе - Тодор Живков и Пенчо Кубадински, који је руководио пројектовањем и изградњом споменика. Била је гужва, а касније се сазнало да људи из обезбеђења нису пустили аутора композиције - скулптора Крума Дамјанова да присуствује свечаном откривању споменика. Била сам међу првим туристичким водичима. Новац за изградњу монумента обезбеђен је из државног буџета. Лично сам присуствовала финалним радовима 1983. године. Сви су радили са великим ентузијазмом, давали су све од себе да посао обаве како треба. Људи су били одушевљени, поносили су се годишњицом. И ево данас имамо ово велико дело монументалне уметности. Посматрала сам реакцију људи и могу рећи да је наредних година опијеност нестала. Пошто је споменик подигнут у знак сећања на осниваче бугарске државе, он је током година очуван. Јединствено је то што посетиоци који овде долазе на једном месту могу да виде неколико врста уметности, а то су: архитектура, скулптура, мозаик, рељефе, натписе са одломцима текстова из аутентичних хроника. Тако, на јединствен начин, путем визуелних сугестија приказује се друштвени и културни развој Бугарске од VII до X века. Архитектонски део споменика се састоји од 8 високих бетонских конструктивних елемената. Из даљине /на растојању око 30 км/ виде се управо они. Споменик је подигнут тако да ствара илузију о нагибу. У највишем делу налази се статуа лава. У почетку, сагласно пројекту, споменик је требало да буде тежак само 600 тона, али је касније исти измењен. Монумент је заиста обиман, обложен гранитним плочама. Данас је, на пример, само лав тежак 1.000 тона. Скулптуре у унутрашњости споменика су у многоме сличне савременим скулптурама.  Чак деца која често долазе кажу да су то бугарски хероји који се могу упоредити са јунацима филма Трансформерси  (The  Transformers). У нашим данима комплекс посећују људи који имају савремени поглед на њега. Тек сада смо свесни да је ова скулптура урађена овде пре скоро 40 година вредна.”

Споменик је веома стабилан. До сада овде није било вандалских напада.  Подигнут је у облику пирамиде, а у основи је мисао о вечности. Ево шта је још испричала Русанка Цанева .

„Неке статуе су огромне и грубе, али оне приказују мрачно, жестоко и грубо доба. У једном конструктивном елементу је приказан пагански период – од кана Аспаруха, оснивача бугарске државе, преко кана Тервела – који је познат по својим дипломатским вештинама, Крума – законодавца и кана Омуртага – градитеља. Омиљена статуа је она кнеза Бориса I – Покрститеља. Приказан је као страшан и непоколебљив, подсећа да је хришћанство спроведено и законском присилом, па и насиљем. Приказан је као да устаје са престола, гледајући строго, као да каже да морамо бити јединствени, да је покрштавање не само верски него и политичким чин и за све његове напоре за примање хришћанства постоје оправдани разлози. Зато је и крст изнад фигуре кнеза приказан као отвор у високим бетонским плочама који обасјава божанском светлошћу. Посебна пажња посвећена је  словенском писму које се активно почело ширити око 20 година после покрштавања. Син Бориса, цар Симеон, је приказан као снажан мушкарац и владар у периоду културног процвата. Сада, након археолошких ископавања сазнајемо да је у оно доба изграђен велики број цркава и манастира. У њима су преводили богослужбене књиге, израђивали су прве олтаре, иконе итд. Духовни успон државе је на прикладан начин приказан и на споменику. Нагиб од 45 степени је право достигнуће архитектуре у оно доба. Од града Шумена до споменика може се стићи степеницама. Њих је 1.300, а представљају вечну успомену на спектакуларну прославу годишњице оснивања бугарске државе.“

Превод: Албена Џерманова