У ужурбаној свакодневици понекад се на тренутак препустимо сновима о егзотичним земљама или романтици из доба нашег детињства, не схватајући да ти снови могу лако да заживе у стварности. Од Софије до капија раја стиже се за 40 минута вожње приградским аутобусом. Тамо се између Лозенске и Плане планине, на левој обали реке Искар налази сеоце Доњи Пасарел које се често назива само Пасарел, са вишевековном белом тополом на тргу и дивљим мирисним пољима мајчине душице и шумских јагода. Према званичним подацима, овде живи 1.300 људи, али по речима председника општине Доњи Пасарел Наталије Александрове, стварни број становника је око 2.000. О историји тог лепог и гостољубивог села прича истраживач историје овог краја, пензионисани наставник књижевности Никола Јанев:

„Порекло имена Пасарел везује се за време царовања Калојана који је у бици код Хадријанопоља 1205. године запленио латинског цара Балдуина I Фландријског и његове војнике и раселио их по бугарској држави. Међу њима је био барун Арел који је насељен на подручју Лозенске планине. Према легенди, назив села потиче од речи „pass“, што значи „прелаз“ и имена Арел и означава „прелаз Арела“.

Насеље је настало на једној узвишици у близини данашњег Доњег Пасарела:

„Старо насеље се налази два километра западно од данашњег села, наставља своју причу Никола Јанев. – Место се зове Црквиште. Овде су пронађени темељи старе цркве изграђене од камена и креча. На том месту се однедавно налази параклис који је подигнут на иницијативу два младића средствима, радом и рукама мештана.“

Стаза са тог подручја према оближњем селу Доњи Лозен води до трећег по висини врха Лозенске планине – Половрака (1.182 м), са којег се пружа величанствен поглед на Софију, Стару планину, Витошу, Плану, Рилу, хидроакумулацију Искар и на села Доњи Пасарел и Лозен. Неколико метара испод врха Половрак уздиже се споменик незнаном устанику из чете револуционара Георгија Бенковског, једног од главних организатора и руководилаца Априлског устанка из 1876. године.

Када је насеље пресељено са места Црквиште на данашњу локацију, његови житељи су саградили нову цркву:

„Она је зидана блатом за време османске владавине, каже г. Јанев. – У оно доба Бугари нису имали право да граде велике цркве, па зато је сеоска црква ниска грађевина. Уздигнута је један метар изнад земље. Цркву су после 1878. г. фрескописали познати сликари из града Самокова. Још увек су видљиве фреске, али је добар део њих уништен влагом.“

Бивши наставник књижевности прича да је преко села Пасарел пролазио древни пут који су користили Трачани, Римљани и Турци. На овом подручју је дошло до доста занимљивих археолошких открића. А они који желе активнији одмор могу прошетати до рушевина старих тврђава Јеврејско и Равулско кале.

„Утврђење Равуља је имало улаз сличан капији „Камиле“ римског бедема у граду Хисарја, али је све срушено, каже Никола Јанев. - Претпоставља се да је Јеврејско кале поклон цара Ивана Александра његовој супрузи Сари којаје пореклом била Јеврејка. У време цара Бориса III ова тврђава је била место за одмор становника Софије, са стазама и клупама, какво је уосталом била и друга тврђава у околини Урвич. Хидроакумурација Искар која задовољава потребе Софијаца за водом, тада није постојала, а на њеном месту су се налазили топли вирови пуни рибе. Изградња вештачког језера  је постала трагедија за локалне становнике. Некад је поред Доњег Пасарела постојало и село Горњи Пасарел које је остало на дну хидроакумулације Искар, а његово становништво је расељено широм земље.

У Доњем Пасарелу је постављена спомен-плоча авијатичару кап. Димитру Списаревском која подсећа на његов повиг у ваздушном боју над Софијом за време Другог светског рата. Он је у историји Војног ваздухопловства Бугарске остао упамћен по изузетној храбрости и самопрегору приликом свог првог и последњег борбеног лета. 20. децембра 1943. године амерички авиони су поново извршили ноћна бомбардовања Софије. У жестокој бици је Списаревски оборио две непријатељске летелице, при чему је, оставши без муниције, својим ловцем забијањем оборио једну од њих и тиме спасио много недужних људи.

„То се догодило у небу изнад села,сећа се прошлих времена Никола Јанев. - Списаревски је погодио један од америчких ловаца. Његов авион из којег је избио дим, пао је на 2 км од села, док је непријатељска летелица пала поред тврђаве Урвич. Један од америчких пилота је успео да се спаси скоком падобраном. Цело село је гледало како га ветар носи према планини на коју је успешно слетео.“

Превела: Марина Бекријева

Фотографије: Миглена Иванова, pasarel.eu