На седници Европског савета у словачком главном граду Братислави је саопштено да се Бугарској додељује 160 милиона евра ванредне помоћи за управљање границама и превазилажење мигрантске кризе. Ову помоћ су у својим претходним изјавама практично најавили председник Европске комисије Жан-Клод Јункер и немачка канцеларка Ангела Меркел. Реално гледано, одлуку о додели те помоћи није донео Европски савет, зато што је његова седница у Братислави била неформална, већ Европска комисија и зато није случајно што је саму одлуку објавио њен председник Жан-Клод Јункер. Ванредна помоћ Бугарској може се разматрати и у светлу логике једне друге одлуке усвојене неколико дана раније, према којој ће у 2017. години буџет ЕУ за најсиромашније регионе бити смањен за око четвртину, али истовремено ће се средства за мигранте и безбедност повећати за 25%.

Нема сумње да одобрена ванредна помоћ Бугарској има велику вредност као гест подршке у борби против искушења, са којима је наша земља суочена због миграционог притиска, а истовремено је и доказ за високу оцену њених напора на решавању овог проблема. Међутим, дотична помоћ која је додељена у тако тешком, па чак и критичном тренутку за ЕУ, јесте пре свега потврда одлучности која узима маха за јачање спољних граница Уније, какве су копнене границе Бугарске са Турском, Македонијом и Србијом, као и бугарска поморска граница. Због ове одлучности, наша земља ће ускоро добити појачање од 200 официра европске граничне агенције Фронтекс и нова возила за обезбеђење својих граница.

Међутим, поред тога што је добродошла за Бугарску, ванредна помоћ ЕУ подразумева већу одговорност и везана је за још већа очекивања од наше земље. У марту наредне године биће усвојена нова путна мапа развоја ЕУ након Брегзита, која ће, између осталог, укључивати и мере за превазилажење мигрантске кризе, унапређење безбедности и борбу против тероризма, као и мере сарадње у области одбране. Од Бугарске се заузврат за активну солидарност ЕУ очекује да не само побољша управљање избегличким токовима, него и да повећа капацитет служби које раде са избеглицама и да још више појача надзор и контролу на границама. Од званичне Софије ће се очекивати и нове идеје о смањењу илегалне имиграције, укључујући кроз закључивање споразума са другим земљама осим Турске. У Братислави је премијер Борисов већ направио изјаву у том смислу тако што је задржавање бугарске војне мисије у Авганистану повезао са пристанком Кабула да потпише споразум о реадмисији авганистанских илегалних миграната. Борисов је након састанка такође инсистирао на примени старе, али још увек неостварене идеје о успостављању безбедносних зона у близини сукоба, из којих би се људи протерани због ратних дејстава у случају промене политичке ситуације могли брзо вратити у своја родна места.

Испоставља се да је Бугарска у центру важних догађаја везаних за мигрантску кризу, мада још није чланица шенгенског простораслободног кретања људи. Иако и даље остаје ван овог простора због оцена да не задовољава критеријуме за чланство, парадоксално је да ће управо у Бугарској, а не у некој другој земљи ЕУ 6. октобра почети са радом Европска гранична и обалска стража. То је и парадоксално и веома значајно…

Превела: Марина Бекријева