Данас у Бугарској почиње нова школска година. Овог пута уобичајено узбуђење праћено је забринутошћу у вези са реформом бугарског образовања која је покренута 1. августа ове године ступањем на снагу новог Закона о предшколском и школском образовању. Реформа је била дуго очекивана. Да ли ће, међутим, оно што је њоме предвиђено довести до бољих резултата или ће због фокуса на структуру садржај бити стављен у задњи план? Бугарска која је имала добре образовне традиције, последњих деценија је полако заузела место међу европским земљама које су лидери по образовној неједнакости. Ученици у малим насељима заостају у савладавању градива до три године за својим вршњацима у великим градовима. Деца из сиромашних породица бележе све слабије резултате у односу на децу из имућних породица. Само у 2015/2016 години је око 3.900 ученика напустило школу. Један светли зрак је успешно учешће бугарских ђака на међународним олимпијадама из математике и информатике, захваљујући ентузијазму наставника.

Једна од новина је та што ће се основно образовање већ стицати након завршетка седмог разреда, односно годину дана ранијенего што је било. Дозвољен је и индивидуални облик наставе. У новом закону остаје услов за обезбеђење „једнаког приступа квалитетном образовању“, али ће се из оскудног буџета државних школа издвајати средства и за субвенционисање приватних школа. У прилог идеји о „раном откривању талената и подстицању њиховог развоја“ је пројекат „Твој час“ у оквиру Оперативног  програма „Наука и образовање за паметан раст“. Овим се практично обнављају познате из социјалистичког доба школске секције (кружоци), са том разликом што овај нови подухват, као и сваки други пројекат у оквиру ЕУ, има одређени рок трајања, а он је 29 месеци.

Која су очекивања од промена и шта се стварно дешава у бугарском образовању?

„У нашем раду има превише папирологије, каже наставница биологије Теодора Велева. - Због обимне документације коју морамо водити, што одузима доста времена, деца остају у позадини.“

У новом закону је акценат стављен на кључне компетенције.Да ли ће се тиме створити реална шанса за професионално остварење младих људи?

„Развој кључних компетенција код ученика кроз редовну наставу и до сада је био предвиђен, објашњава Теодора Велева. – Питање је у томе што нисмо оспособљавани за извођење наставе у циљу стицања таквих компетенција. Многи наставници су прошли обуку по не тако савременим методама, а квалификациони курсеви који су организовани за њих су пре свега трошење новца, а не права обука. Приморани смо да се сами оспособљавамо. Ја сама долазим до сваке нове ствари коју могу понудити деци са којом радим.“

По мишљењу Теодоре Велеве, други велики проблем је неадекватно оцењивање знања ученика.

„Они су сада навикли да полажу испите у облику теста. Међутим, припремајући се за тестове, ђаци не уче да показују своја знања у писаној форми. На тестовима испита државне матуре из биологије доскора је било једно питање отвореног типа које је обично остајало без одговора. Оно је већ трансформисано у питање затвореног типа. Тестови са питањима затвореног типа пружају могућност за нагађање одговора или да се методом искључивања изабере тачан одговор.“

Теодора Велева је указала на још један проблем који штетно утиче на наставу и образовање:

„Медији тренутно обилују негативним информацијама. Тражи се сензација – рецимо, ко је кога истукао у школи, колико су лоши наши тинејџери. У ствари, нема лоше деце, има само лоших одраслих људи. Тинејџери свуда су исти. Једноставно треба усмерити њихову енергију на ствари које су им занимљиве како би ем учили, ем не би имали времена да мисле на глупости. У свом раду увек настојим да смањим дистанцу између себе и својих ученика. Када разговарам са њима о стварима које их занимају, дозвољавам себи да користим њихов жаргон.“

Теодора Велева спада у старосну групу до 35 година која чини 3 одсто свих наставника у систему бугарског образовања. Ученици је воле и радо похађају не само њене часове биологије, већ и школске курсеве прве помоћи које води. У ствари, да би систем образовања био ефикаснији и праведнији, треба да се чује и глас наставника попут Теодоре Велеве, да се систем окрене у корист ученика, да европски фондови постану средство, а образовање циљ.

Превела: Марина Бекријева