Упркос глобалном одустајању од атомске енергетике Бугарска остаје један од највећих заговорника нуклеарних технологија. У земљи ради једна атомска централа - у Козлодују на обали Дунава која производи 48% укупне количине струје у Бугарској.Још крајем минулог века планирана је изградња друге нуклеарке у Белену, такође на обали велике реке. После политичких промена у раним деведесетим годинама и као последица низа проблема око гарантовања нуклеарне безбедности у свету, пројекат о изградњи друге централе у Бугарској је замрзнут, а 2012. парламент је ставио вето на његову реализацију. Не би то био неки проблем за Бугарскуда она већ није била наручила Русији два нова реактора за ту нуклеарку. Она су произведена, али Бугарска их није платила и она нису испоручена.Јуна ове године Арбитражни суд у Женеви досудио је да Бугарска плати 620 милиона евра за опрему која је произведена и достављена на складиште Росатома као и камату од 167 хиљада евра дневно. Надлежне бугарске институције су уложиле жалбу на ово решење.

Софија се нашла у ћорсокаку јер мора да изнађе решења за неколико битних дилема која ће је скупо коштати– да плати ове реакторе или не, да их узме или да одбије њихову испоруку, да настави са изградњом централе или да угаси овај пројекат. Дошло се дотле да је премијер Бојко Борисов учинио посету Ирану где је покушао да реакторе препрода и да се на тај начин Бугарска отараси великог финансијског терета. На ову понуду Техеран није дао недвосмислен одговор, али ова нејасноћа у ствари пуно значи.У међувремену је створена радна група уз учешће представника Бугарског енергетског холдинга и руске компаније Росатом, чији је задатак да размрси клупко противречности, нејасноћа и дилема и да у крајњој линији Бугарска остане задовољна решењем, а руска компанија добије накнаду за оно што је израдила. Бугарски надлежни органи су предложили четири варијанте за излазак из ћорсокака, укључиво и путем јавно-приватног партнерства.На првом заседању групе, одржаном ових дана, Руси су, очито охрабрени речима бугарског премијера Борисова да се мора платити што је могуће брже, извршили јак притисак на бугарску страну да што пре намири свој дуг. Бугарска страна међутим је изјавила жалбу на решење Арбитражног суда о камати коју јој је одредио, јер је техничком грешком обрачуната камата на камату што је у сваком случају недопустиво, па сада очекује да се коначни износ руског потраживања смањи.

Ово је претешки терет за скромне финансијске могућности Бугарске. Тај издатак није планиран ни у државном буџету, нити толиким новцем располаже Бугарски енергетски холдинг, као ни кћеринско друштво – Национална електрична компанија.Није могуће тражити и кредит јер компаније из електропривреде грцају у дуговима и нема те нормалне банке која би им одобрила зајам.Након неуспелог покушаја препродаје реактора Ирану, скоро је сасвим сигурно да се неће наћи клијенат који би за руске реакторе платио Бугарској, а она би затим отплатила дуг Росатому. Остаје само варијанта да се држава задужи на међународном или унутрашњем тржишту капитала. То је решење које се може и најбрже остварити.

Тренутно су јавне финансије земље у одличном стању, државна каса је препуна и располаже вишком од 6.5 млрди евра. Дали ћесредства текуће резерве буџета за ову годину дозволити да се плати тих 620 млн евра јесте питање на које је тешко одговорити зато што по свој прилици ово плаћање није планирано у буџету.Према експертима лакше је узети нови зајам, ма да и овде има непознаница зато што јавни дуг не сме да пробије плафон који је одредио парламент. Другим речима овај случај је прилично замршен, док је Бугарска истовремено у временском шкрипцу, а још нас и сваки дан скупо кошта (због камата).Истини за вољу није искључено да Брисел интервенише у циљу решавања проблема. Овако или онако најреалније је да дуг буде репрограмиран и плаћен у ратама.Бугарска влада је ставила до знања да ће решење у том смислу бити донето у блиским месецима – с једне стране како не би било брзоплето донето, а с друге – како не бисмо платили Росатому превелики новац по основу обрачунате затезне камате.

Превела: Ана Андрејева