Ручно израђени накит, јединствена одећа и ташне од природних материјала, фина галантерија за кућу, шарене играчке, плетиво... само су део производа приказаних на недавно одржаном новом заредом издању традиционалног Фестивала рукотворина чији је домаћин обично Национални дворац културе у Софији. Ово издање одржано је под насловом: Шифра Јесен. Као и увек до сада посетиоци су уживали у лепоти коју су створили вешти мајстори.
Главни покретач догађаја је Вања Штерева, глумица, певачица и писатељица за коју су рукотворине њено највеће искушење. Ево шта нам је она испричала о фестивалу:
„Организује се четири пута годишње под насловом Шифра: Љубав, Шифра: Лето, Шифра: Јесен и Шифра: Божић, с тим што су издања посвећена љубави и Божићу намењена претежно поклонима, док су она под насловом Шифра: Лето и Шифра: Јесен намењена углавном поштоваоцима ове уметности, модним дизајнерским колекцијама, новим колекцијама накита у зависности од сезоне. Идеја о Фестивалу припада Мирославу Боршошу - директору Националног дворца културе.“.
Вањини производиодмах привлаче пажњу својом фином израдом, засићеним бојама и занимљивим формама. Глумица је испричала како је ушла у свет рукотворина.
„То је мој први рад пре него што сам почела да се бавим певањем и писањем. Када сам била ученица ја и једна моја другарица смо скупљале отпад из фабрике тканина, израђивале смо лутке и продавале их. Овај посао нам је добро ишао. Затим сам пре дипломирања на Одсеку драмске уметности Академије позоришне и филмске уметности неко време студирала луткарство, а лутке смо сами израђивали. И тако лутке су на неки начин стално присутне у мом животу. Сада израђујем много мање лутака, а много више накита и одеће. Верујем да је када се човек озбиљно бави неким послом, ако има амбицију да се развија у одређеном правцу, много боље посветити се искључиво том послу. Ручно израђене ствари ме привлаче, занимају ме, а то ме чини срећном. Зато тренутно израђујем рукотворине.“.
Да ли у Бугарској постоји интересовање за ову врсту уметности и како се она развија?
„Развија се великом снагом. Постоје две категорије аутора рукотворина. У прву спадају професионалци који се баве само тиме, улажу пуно рада и стрпљења. У другу сврставам оне типа „уради сам“. То су, рецимо, људи који скупљају шишарке, а потом их украшавају. Ми избегавамо ове последње. Идеја нам је да на овом фестивалу приказујемо добре идеје, оригиналне, личне, а не производе за које се јасно види да су "копи-пејст" слика објављених на интернету. Конкретно што се протеклог издања Фестивала тиче могу рећи да сам мислила да је селекција слабија јер су многи мајстори још увек на годишњем одмору, а на њиховом месту учествују нови, мени непознати аутори. Пријатно сам изненађена и чини ми се да је "слика" веома пријатна. Шифра следећег издања Фестивала биће Божић, а одржаће се од 1. до 6. децембра. Многи аутори израђују лепо декорацију, па смо зато одлучили да га организујемо нешто раније, да би људи евентуално могли да купе свој украс за Божић јер наши мајстори израђују диван божићни украс и играчке.“.
Једна од учесница Фестивала је и Деница Дешева која се професионално бави стаклом и керамиком. Она представља свој фин накит од стакла и сребра, као и мале украсе.
„Овде приказујем мање производе које израђујем. Загрејала сам се за израду накита још за време студија на универзитету. Преферирам равно стакло, а накит који израђујем подсећа на мале витраже у сребрном оквиру. Прозиран је, уоквирен сребром и личи на прозорчић кроз који пролази светло, а боја се мења. Моји производи су скупљи јер је у питању скроз ручни рад. Нажалост не може их свако себи приуштити. Лично мислим да вреди посетити Фестивал рукотворина јер је од значаја за развој и очување ове врсте уметности.“.
Превод: Албена Џерманова
Фотографија: Христина Тасева, лична архива
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..