У среду је почела редовна мисија Међународног монетарног фонда која ће направити анализу актуелног стања бугарске привреде. По свему судећи надлежне бугарске институције ће са заслуженим поносом предочити финансијским експертима документе пуне пријатних изненађења и добрих вести. Не само премијер Бојко Борисов и независни експерти, него и политички супарници премијера су мишљења да бугарска привреда одавно није била у тако добром стању као што је сада.
Вашингтонски експерти фонда, чију мисију предводи Реза Бакир долазе у добром тренутку – одмах по завршетку успешних стрес-тестова банака. Многи су због дугорочно успешне и профитабилне Корпоративне трговинске банке која је пала под стечај, као и због гласина које су колале о разним скривеним проблемима у другим великом банкама земље, резултате тих тестова очекивали са извесном забринутошћу. Показало се да су ти страхови били узалудни, да су банке у Бугарској стабилне, здраве и профитабилне. Добит финансијских институција од 460 млн евра у току 7 месеци је резултат који се може оценити као више него добар. Та чињеница је свакако импресионирала експерте фонда који су нарочито осетљиви када је у питању финансијско стање Бугарске, јер нису заборавили како је средином 90-их Фонд био приморан да ванредним и хитним мерама спасава оно што се спасти може после финансијског расула и банкротства великог броја банака. Сада је све у реду, уз то не само у приватном финансијском сектору. Јавним финансијама по свему судећи такође цветају руже, а у државну касу се слива све више новца, чак се исказује вишак. И то је вест која милује уши експерата ММФ.
У ту ружичасту слику домаће економије стају и многе друге чињенице и бројке за које се може рећи да су доскора изгледале утопијске и илузорне. Реч је пре свега о замашном, према европским стандардима, расту БДП од 3% и о рекордно ниској од више година наовамо стопи незапослености од око 7%. Бугарске власти неће пропустити прилику да се похвале и дивовским за земљу фискалним резервама од преко 6 млрди евра, као и невиђеним приливом страних туриста. Према неким проценама број долазака страних туриста износи 10 милиона.
Неке тамније нијансе овој сјајној економској слици дају инфлација, т.ј. дефлација и спољни дуг који и даље расте. Међутим негативна инфлација више није толико велика, а дуг остаје далеко испод алармантних нивоа забележених у неким европским земљама, за које као да нико не мари нарочито.
Ипак не бисмо смели донети закључак да у економском сектору Бугарске влада идила и да је све мед и млеко. Главни проблем – како економски, тако и социјалан - било је и остаје сиромаштво. Бугарска је најсиромашнија држава у Европи са најсиромашнијим становништвом. Али није то проблем који се може решити за годину-две дана, па чак ни за деценију или две, а ММФ то боље зна од нас. Зато је његовим експертима важније да се убеде како Бугарска иде дугим, али исправним путем. Да је то тако, засада нико не сумња.
Превела: Ана Андрејева
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Прелазна влада до краја месеца треба да представи у парламенту Нацрт Закона о државном буџету за 2025. годину. Према речима неких аналитичара, државни буџет за 2024. је најгори буџет који се појавио у последњих десет година. Велике рупе у државној каси..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..