Недалеко од бугарско-српске границе, кроз диван старопланински предео испод крошњи дрвећа вијуга живописан узак пут који води у село Рсовци. „Од ове капије „Тренутак“ води дуга вечна стаза уназад: иза нас лежи цела вечност“, рекао је Ничеов јунак у књизи за свакога и ни за кога „Тако је говорио Заратустра”. Један од путева вечног враћања води у Западне покрајине или Источну Србију назив се разликује зависно од тога са које се стране бугарско-српске границе посматра. То је место где дух и животна радост побеђују материјалну оскудицу.
О селу Рсовци, удаљеном 23 км од Пирота и смештеном на левој обали реке Височице у подножју Старе планине, прича Љуба Пачева, која ради у туристичкој агенцији:
„Назив села Рсовци помиње се у турским документима из XV века. Сматра се да води порекло из Хрза, имена који је носио тамошњи племић. За време турске владавине у овом као и у околним насељима живело је превасходно бугарско становништво. Прелиминарним мировним споразумом из Сан Стефана од марта 1878 г. између Руског и Отоманског царства којим је окончан Руско-турски рат, утврђено је да граница између Бугарске и Србије пролази западно од Пирота и Ниша. Снагом каснијег Берлинског уговора (јул 1878. г.), а затим и Нејског (1919. г.) уговора Бугарска је изгубила те територије”.
Некада је село имало више од 1500 становника који су се бавили махом сточарством. Радили су и у фабрици вуне и коже. Данас је она већ угашена, а број мештана је опао на 70-80. Они су се приликом пописа изјаснили као Срби, али отворено признају:
„Историја наших народа је испреплетена као и наше традиције. И то не само из хришћанског него и из предхришћанског периода. Без сумње смо блиски пореклом и духовно. То је видно из наших језика и обичаја”, каже витез темплар Милан Видојевић. По образовању је историчар, а по професији – писац. О себи говори као чувару локалне хришћанске цркве која се налази у стени једне од бројних пећина овог крашког предела. „
Десетак година храм је тонуо у заборав, а пут до њега је био отежан. Прошле године је обновљен уз подршку Српске православне цркве и помоћ мештана, а до цркве је изграђена удобна поплочана стаза.
„Занимљиво је што се ова црква налази у пећини. Некада су у њој живели монаси. Овде можете видети најлепшу и јединствену неканонску фреску младог Исуса. Неки стручњаци сматрају да је из XII-XIII века, али ја мислим да је старија и да потиче највероватније чак из IX века, - објашњава Видојевић. – Исус је приказан као млад искушеник, у доба када још није постао учитељ, рави. Обучен је у необичну одећу – у одоре есенске заједнице каква је постојала у Јудеји за Исусовог живота. Њен модел монаштва је касније пренет на хришћанство, а следи се и данас. Данашњи манастири су организовани по узору на есенску заједницу и поштују исте принципе: испосништво, непорочност, живот, посвећен Богу и молитвама.”
Фреска о којој прича Милан Видојевић, приказује Исуса Христа из периода у његовом животу, који није описан у Јеванђељима, зато и није канонска. Поред тога је насликан са проређеном косом због чега је ова фреска позната као „Ћелави Исус“:
На фрески у цркви Светих Петра и Павла Исус је у белој одећи са плавим појасом. Тако су се облачили искушеници есенске заједнице. Досада нигде у хришћанском свету није пронађен лик Исуса – нити на фрески, нити на икони. Није познато ко је сликар. Претпоставља се да је монах који је живео у овој пећини. Он је очито волео Исуса свом душом и када га је сликао, није се држао канона .
Према другим истраживачима цркву су у 14. веку осликали испосници са Синаја које је кнез Лазар позвао да украсе цркву у Крушевцу. Пећинска црква Светих Петра и Павла у Рсовцима под заштитом је српске државе од 1981. г.
* Аудио верзија овог прилога можете да чујете на овом сајту у категорији "Данас на програму" од 10.09.2016.
Превела: Ана Андрејева
Фотографије: Миглена Иванова, лична архива
Данас Бугарска православна црква слави успомену на Свету великомученицу Варвару, девојку племићког порекла која је почетком IV века страдала због хришћанске вере. У народу је овај празник познат и као Женски Божић. Назив потиче из обичаја који..
Бугарска православна црква 30. новембра слави светог апостола Андреја. Он је брат светог апостола Петра, а назван је Првозванизато што је пре свих апостола постао следбеник и ученик Исуса Христа. Од малена је презирао сујету овога света и жудео за..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано учешће Бугарске у Првом светском рату (1914–1918). Историчари овај документ описују као „још једну..
Данас Бугарска православна црква слави успомену на Свету великомученицу Варвару, девојку племићког порекла која је почетком IV века страдала због..