„Тог јутра за доручком (једноставним оброком од неколико саћа меда намазаних танким слојем мармеладе), одједном му је пала на памет једна нова песма…“

Када су мед и слаткиши у питању, не можемо а да не поменемо Вини Пуа, несташног медведића, јунака британског писца Алана Александера Милна, који је један од најомиљенијих ликова из дечјих књига. Међутим, веза између гастрономије и књижевности није уочљива само у овој славној Милновој књизи. Ту се одмах сетимо и палачинки Пипи Дуге чарапе, најпознатије пегаве девојчице на свету, чији је лик измислила прослављена шведска списатељица Астрид Линдгрен, чоколадног колача из књиге „Матилда“ Роалда Дала, познатог као једног од најбољих дечјих писаца свих времена, или пак хране коју Карлсон краде из куће Малише, са којим креће у авантуре, а свака њихова заједничка догодовштина праћена је префињеним хумором. Овај списак може бити још дужи и занимљивији. Можда сте приметили да је храна присутна у скоро сваком књижевном делу, али ипак није лако створити рецепт који би се људима допао исто толико колико и књига у којој су га нашли.

„Слатка страна књижевности“ – тако се укратко може представити идеја две девојке из Софије које су свој пројекат назвале „Trouble bakers“. Како се родила идеја о њему и шта је мотивисало Десиславу Иванову и Пролет Трифонову које су рецепте из бајки претвориле у прави ужитак за љубитеље кулинарства и гастрономије?

„Мотивисало нас је баш то што волимо да читамо, једемо и кувамо, каже Деси. – Решиле смо да све ове ствари можемо комбиновати у једну и да тако допринесемо популарисању одређене књиге. Трудимо се да комбинујемо најбоље из света хране и света књига.“

Како се у ствари код вас развила страст премакувању?

„Нас две много волимо слаткише, наставља Деси. – Већ годинама припремамо разне посластице углавном за пријатеље, рођендане и журке и тако је постепено настала идеја о пројекту „Trouble bakers“. Мислим да свако ко воли да кува или једноставно да спрема слаткише за своје најмилије, почиње управо од тога. Код нас се то често дешавало, те зато смо почеле да експериментишемо и тако је све кренуло.“

Који су вам омиљени јунаци и књиге?

„У последње време су наши омиљени ликови хобити и то не само зато што волимо авантуре, него и зато што волимопојести укусну храну, каже Пролет. – Врло често кажемо да у роману „Господар прстенова“ Џона  Роналда Руела Толкина има обиље хране која се може скувати и пренети у стварни живот.“

Од хобита се стварно може много научити о доброј храни и исхрани. А што се тиче епског романа „Господар прстенова“ који је наставак Толкиновог ранијег дела „Хобит“, тамо постоји нешто заиста чаробно – вилењачки хлеб. Пролет Трифонова и Десислава Иванова су га такође умесиле и направиле. Која је тајна припреме ове посластице?

„Тајна је у томе што наш рецепт свако обогаћује нечим новим. На почетку је он садржао само урме, а онда су нам понудили да додамо јабуке, појашњава Пролет. – Не знамо тачан рецепт, јер кувамо без тачних рецепата“, надовезује се на њене речи Деси. – Довољно је да је храна споменута у књижевном делу, а да после тога замислимо како би она изгледала. Пре него што смо приступиле припреми вилењачког хлеба, гледале смо на интернету како га други људи праве. Преовлађује мишљење да један од његових састојака мора бити чија семе – намирница изузетно богата хранљивим састојцима која је постала глобално популарна као супер храна. Није нам познато да ли је Толкин управо тако замишљао вилењачки хлеб, али је наше мишљење другачије и створиле смо високо хранљиву комбинацију. Толкин је у својој књизи ипак забележио да само један залогај овог хлеба човеку напуни стомак. Нисмо сигурне да нам то полази за руком, али сматрамо да смо веома близу. Поред тога што смо додале јабуке, замениле смо мед јаворовим сирупом који вилењачком хлебу даје богатији укус.“

Десислава и Пролет замишљају да ће након неког времена моћи да се посвете разним активностима за децу различитих узраста, као што је, рецимо, измишљање бајки у којима је присутна храна која би се могла  спремити. Оне верују да ће током времена читање које је деци сада обавеза, постати задовољство. „Добар залогај и читање су два ужитка који се савршено комбинују“, сматра и Клајв Стејплс Луис, аутор „Летописа Нарније“. 

Превод: Марина Бекријева