Нећемо дозволити да Бугарска буде окружена гасним трасама, био је категоричан премијер Бојко Борисов у својој изјави на међународном инвестиционом округлом столу посвећеном његовом омиљеном инфраструктурном пројекту – изградњи гасног чворишта на бугарској обали Црног мора. Пројекат није веома јасан, иако се о њему стално расправља, нарочито после пропасти изградње гасовода „Јужни ток“ који је требало да кроз Бугарску снабдева руским гасом земље Централне Европе. Тада је Брисел приморао Софију – која је рачунала на значајну добит од транзитирања гаса – да затвори врата руском Гаспрому. Међутим, то нам не смета да сачувамо своје европске гасне амбиције, иако смо на крају континента и практично добијамо гас једино и само од Русије и то кроз територију Украјине.
У принципу гасно чвориште је инсталација, која, као прво, има шта да дистрибуише, и, као друго, има коме да га дистрибуише. Тренутно Бугарска не располаже нити једним, нити другим. Нема гаса, нема и оних који би желели да се снабдевају гасом управо посредством Бугарске. Али идеје постоје и то махом у сфери добрих намера, без било каквих практичних и видљивих мера у правцу њихове реализације. Гас би могао да дође и из Азербејџана, Ирана, Грчке, Турске итд., па чак може да буде пронађен и у бугарском Црноморју. Да, онда би све било могуће, али у конкретном случају све је то исувише несигурно и непредвидиво с тачке гледишта рокова реализације, док се о гасном чворишту говори као о нечему што ће се можда градити идуће године.
Брисел је на почетку гледао скептично на те амбиције Бугарске, али је ентузијазам власти у Софији већи од рационалних аргумената и Европска комисија ће – оће ил’ неће – дати своју подршку, па чак је обећала и неке паре за тај пројекат. На конференцији то је поново потврђено пред потенцијалним страним инвеститорима који су допутовали да им објасне шта предвиђају припремљене од бугарских партнера четири варијанте чворишта релативне вредности од милијарду и по евра.
Добро, али се истога дана са Русије поново захладило, када је шеф Гаспрома Алексеј Милер, скоро одмах после министра енергетике Александра Новака, императивно и безусловно изјавио да његова компанија не намерава да испоручује Бугарској гас дном Црног мора. Брисел даје, а Москва не жели! У том троуглу Софија засада поново игра улогу губитника, али овога пута Москва, а не Брисел упропашћује бугарске планове. Евентуални тространи сусрет на који позива Бојко Борисов, можда би променио ствари? Мада шансе за његово одржавање нису велике пошто је Гаспром чак одбио да дође на инвеститорски састанак, очигледно испољавајући незаинтересованост за бугарске гасне пројекте који су без њега једноставно неизводљиви.
Превод: Александра ЛивенДемографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Прелазна влада до краја месеца треба да представи у парламенту Нацрт Закона о државном буџету за 2025. годину. Према речима неких аналитичара, државни буџет за 2024. је најгори буџет који се појавио у последњих десет година. Велике рупе у државној каси..
Центар за енергетски развој и нове науке биће успостављен у Враци. Меморандум о томе потписан је између Општине Враца, Министарства образовања и науке, Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, Техничког универзитета у Софији, Бугарског..