Међу прослављеним певачицама народне музике Бугарске Јанка Рупкина одликује се једним од најпрепознатљивијих гласова. Већ 55 година њени концерти окупљају бројну публику. Један од Битлса, Џорџ Харисон, поклонио је своју плочу Рупкиној са посветом: „Највећој певачици планете”. А британска кантауторка Кејт Буш снимила је за свој албум „Црвена ципела” вокалне импровизације чувеног домаћег трија „Блгарка” који су сачињавале: Јанка Рупкина, Ева Георгијева и Стојанка Бонева.

1961. г. Јанка Рупкина се пријавила на конкурсу за хористе Ансамбла народних песама БНР, касније познатог као „Мистерија бугарских гласова”. Под тим именом је изашла и серија албума швајцарског продуцента Марсела Селијеа, а врхунац у каријери чланица тог састава је награда Греми која им је додељена 1990. г. Изузетну заслугу за ову награду имају хорске песме чија је солисткиња Јанка Рупкина. Поводом једне од њих – надалеко популарне „Калиманку, Денку мари” аутор хорске партитуре Красимир Кјуркчијски је ускликнуо: „Сјајан глас. Чист као поток. Сваки дан се не рађа таква певачица.” Док  је истакнути бугарски историчар фолклорне музике Николај Кауфман једном изјавио: „Да је само (песму) „Калиманку Денку мари” отпевала, опет би то било доста …”

Крајем 70-их година прошлог века Јанка Рупкина, Ева Георгијева и Стојанка Бонева основале су трио „Блгарка” који је гостовао у целом свету.

Већ смо поменули сусрете Јанке Рупкине са Џорџом Харисоном и Кејт Буш, а певачица прича и о другим знаменитим музичарима које је упознала за време своје дуге каријере:

„Имала сам прилику да сретнем и многе друге композиторе и певаче, рецимо Линду Ронштад из Сан Франциска. Веома ми ласка што је Дејвид Боуи на свом венчању пожелео да уместо Свадбеног марша Менделсона слуша моју „Калиманку”. И када је славио 25 година брака, опет је пустио „Калиманку”. Ја сам му се посебно захвалила што је оценио мој глас. То је стварно једна невероватна песма која је прославила мене, г. Кјуркчијског и Бугарску. Са оркестром Симона Лоенбаха из Данске сам снимила диск. Имам снимке и са једним младим Французом – 15-годишњим Денисом Прикентом. Били смо на неком фестивалу, коме је присуствовао и Жан-Мишел Жар, са којим сам се такође упознала. Певала сам и са једним хором из Аустралије, затим са хором Марте Форсајт из Бостона, држали смо велике концерте са кавалистом из Бургаског краја Стојаном Величковим. Али неизбрисиви у мом сећању ће остати сусрети са Кејт Буш и са Џорџом Харисоном, који нас је позвао да приредимо концерт на  његовом имању. Размишљали смо о могућности да нешто заједно снимимо, али он је на жалост рано преминуо. Док је мој животни пут дуг, пун рада и нимало лак. Хвала Богу што и у овим годинама имам снаге да радим. Недавно смо основали нову групу у коју улазе сестре Аџове, квартет „Славуји”, Данијел Спасов, Милен Иванов и ја, а наш вођа је Владислав Славов, такође добар певач. Са њима певамо по целој Бугарској. Иначе наступам као солисткиња џез оркестара у Националном дворцу културе, певала сам и са групом „Андерграунд транс глобал” - овде и у Ирској. Предстоји ми турнеја у Канади и САД са једним плесним саставом.

Превела: Ана Андрејева