Од 2. до 6. септембра у Етнографском музеју на отвореном „Етар” код Габрова одржава се XIV Међународни сајам традиционалних заната. „Овај догађај нема за задатак да једино забавља већ и да образује и учи посетиоце што га одликује од осталих сличних иницијатива” – каже доц. др Светла Димитрова, директор музеја „Етар”. Образовни елеменат предвиђа упознавање са традицијом уметничких и старих заната и демонстрације занатских вештина. Ове године на сајму се допушта презентовање предмета израђених искључиво према старим технологијама и од материјала типичних за период у коме су се употребљавали – каже Светла Димитрова и додаје:
„Акцент на овогодишњем сајму је ткање, па смо зато припремили демонстрацију старинских и ретких техника ткања. Овој теми ће бити посвећена дискусија на 12. Међународној научној конференцији „Народни занати – прошлост, садашњица и будућност”, којом отварамо сајам. Биће приказана и изложба 92-годишње Стојне Крстанове, члана Задруге мајстора старих уметничких заната у Пловдиву, која се занатом бави од далеке 1968. г. Њена експозиција "Обновљене технике ткања" разоткрива начин израде коптске, византијске и бугарске орнаментике за украшавање тканина. Новина ове године је што у сајамској изложби поред награђеног прошле године мајстора, дуборесца Антона Николова, својим делима учествују његови пријатељи и конкуренти. У музејском кутку „Откриј шта умеш” предвиђене су разноразне активности за децу, реконструкције и демонстрације кућних послова и народних обичаја. Мајстори ће се ове године такмичити у ткању појасева на нитиће – једном древном занату познатом на више места на Балкану уз извесне разлике. У надметању ће поред 120 занатлија из Бугарске учествовати и занатлије из других земаља, а најбољем, према пропозицијама према којима ће сваки учесник израдити по два предмета,припашће велика награда „Сребрна клепетуша„. Победник ће поред награде стећи и право да наредне године прикаже своју продајну изложбу у Етнографском музеју „Етар”.
„Покушали смо да обухватимо што је могуће више географских подручја, ове године имамо занатлије из ЈАР, Судана и Алжира. Стигли нам су и традиционални гости из Белорусије, Украјине, Русије и блиских нам суседа - Србије, Македоније и Румуније. Идеја је да се прикаже како се одређени занат чува и негује у појединим земљама, шта је заједничко, а шта различито. То је и тема научне конференције. Награде се додељују мајсторима који следе традицију, али је примењују на оригиналан начин у савременим условима.“- објашњава доц. Димитрова.
Током пет сајамских дана биће приказано и богатство бугарског фолклора. Прва на сцени у музеју на отвореном „Етар“ наступиће трупа Нешке Робеве „National Art”.
„Она је припремила представу - компилацију њихових досадашњих фолклорних извођења. Учествују и представници Габровског региона као и млади и талентовани ђаци школе народне музике „Филип Кутев” у граду Котелу. На програму су и извођења младима омиљеног састава „Тапани и гајде” који бугарско народно стваралаштво интерпретира на савременији начин.
Превела: Ана Андрејева
Фотографије: Етнографски музеј на отвореном „Етар”
Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..
Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..