На почетку сваког парламентарног заседања партије по обичају формулишу основне циљеве које ће настојати да постигну до следећег. Ове године јесење заседање претходи кампањи за председничке изборе и приликом његовог отварања парламентарне странке су у већој мери акцентовале на тактику коју ће следити у трци за новог шефа државе, него ли на законодавне активности у предстојећим месецима. То наилази на интересовање код јавности зато што за разлику од раније, овога пута почетак председничке кампање касни.

Бугарска социјалистичка партија (БСП) је ставила до знања да ће се у предизборној борби са владајућом партијом Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ) конфронтирати пре свега у спољној политици која је важан ресор председника државе. Социјалисти замерају ГЕРБ-у што се повинује ЕУ и истовремено Турској. У политици према ЕУ основни задатак ће им бити да се укину санкције Русији, а према Турској – одустајање од, како они тврде, праксе да се Софија понаша као „курир“ Анкаре у односима са Бриселом.

У парламентарној дебати БСП није добила подршку критикама које упућује влади због њене политике према Турској, а одбачен је њен захтев да премијер Борисов да објашњења тим поводом. У одговор на примедбе због зближавања са режимом Ердогана, ГЕРБ је објавио да ће давати главни приоритет безбедности граница. У том погледу владајућа партија је добила подршку својих коалиционих партнера – Патриотског фронта,владајућег крила Реформистичког блока и Бугарског демократског центра.

Значајан нови елеменат у политичку дебату унео је Покрет за права и слободе (ДПС). За његове припаднике примарни проблем је миграциони, али према Покрету основни миграциони ток који власт треба да заустави је тај бугарских грађана који напуштају земљу из економских разлога. Инсистира се на промени политичке конфигурације у земљи, која би довела до успостављања стабилне већине, какву данас немамо. Из тог разлога Покрет се изјашњава за „превремене парламентарне изборе после председничких“. За време парламентарне дебате из партије социјалиста нису се залагали за превремене парламентарне изборе, али су касније поједини представници партије изјавили да их подржавају. У склопу предизборне кампање за новог председника земље тезе БСП и Покрета вероватно ће се поклопити, али да ли ће до тога заиста доћи и како – тешко је предвидети. У овој етапи Покрет за права и слободе не каже кога ће подржати на председничким изборима и тврди да ће пажљиво пратити платформе кандидата и помоћи избор оног који се максимално приближава националним интересима.

Партија ГЕРБ не прихвата критике левице и сигурно ће се и даље држати своје линије у односима са ЕУ и Турском. Тим пре што је на дан отварања јесењег заседања парламента премијер Бојко Борисов био охрабрен, после телефонског разговора са председником Европског савета Доналдом Туском, да настави своју активну дипломатију испољену за време сусрета у Турској и Немачкој, за коју је код нас критикован. Он је такође најавио своје решење да лично преузме управљање припремом и руководство бугарског председавања Саветом ЕУ у првој половини 2018., за шта је до сада била задужена вицепремијер Меглена Кунева. Борисов је поновио и одлуку ГЕРБ-а да саопшти име својих кандидата за председника и потпредседника државе почетком октобра и замолио да га више не питају да ли ће се такмичити за ту позицију, како би мирно завршио свој други премијерски мандат. Борисов је додао да ће „игре ради“ учествовати у наредним председничким изборима и тако демонстрирао да није забринут због критика и намерава да настави своју досадашњу линију у извршној власти.

Превод: Ана Андрејева