У југоисточном делу Варне, недалеко од луке, налазе се остаци највеће јавне античке зграде пронађене до сада у Бугарској. Реч је о термама илити јавном купатилу древног Одесоса. Дaнaс их због површине од преко 7 хиљада квадратних метара сматрају највећим на Балкану и четвртим по величини у доба римског царства. Ваља истаћи и улогу великог бугарског археолога чешког порекла академика Карела Шкорпила који је први посветио пажњу величанственим руинама старинске грађевине. Он је међу пионирима археолошке науке у Бугарској. Не смемо заборављати да је управо Шкорпил открио остатке прве бугарске престонице Плиске. А захвални Варненци су у рејону терма ставили његову бисту. Касније, у другој половини ХХ века, на овом су терену у току десетак година радили истакнути бугарски археолози – Милко Мирчев, Александар Кузев и др. Они су прецизирали да су то у ствари тзв. Мале царске терме са симетрично распоређеним просторијама.

Разговарамо са директором Регионалног историјског музеја Варне проф. Валентином Плетњовим. 

- Унутрашње просторије су биле огромне, са избоченим строповима. А у приземљу су се налазили ходници за снабдевање робом, просторије за особље, као и WC-ји. На горњем спрату пак је била једна огромна бања са неколико просторија: импресивних димензија свлачионице, импозантна сала за одмор. Тамо су се посетиоци окупљали да ћаскају, јер су јавна купатила била намењена не само одржавању хигијене, него и место за одмор и разоноду. Осим тога постоје и просторије за купање хладном, млаком и врућом водом. То је главни принцип римских купатила који се примењује свугде.

Зграда је импресивне висине од 20-25 метара и са упечатљивим сводовима. Просторије у њој су симетрично дуплиране са истока и запада и понављају се парно са одговарајућим базенима. И још – изнутра је била обложена мермерним плочама. Зидови и под су били са уграђеним системом грејања топлим ваздухом. Сада археолози откривају и богат пластични украс од кипова, већи део којих је приказан у локалном музеју – то су фигуре различитих божанстава и рељефни украси.

Међутим, одржавање толико великог јавног купатила је било исувише скупо. А када је у ІІ-ІІІ веку град доживео пад због најезда различитих племена, оно је, по свему судећи, било напуштено, a за потребе становништва изграђене су нове, мале бање, свега 200 метара од великог купатила, које је већ изгубило своју главну функцију. Због тога у V-VІ веку људи су посећивали Мале терме Одесоса које се сада могу видети на приобалном булевару надомак луке.

- Важно је издвојити и следеће: током последње две године уз финансијско садејство општине Варне израђена је јединствена за Бугарску маршрута „Римске терме Одесоса“, наставља проф. Плетњов. Она укључује обилазак Малог купатила, где су изграђена и паркиралишта за аутобусе, и Великог купатила. У рестаурацију, презентацију и ноћну расвету тих споменика је инвестирано више од 250.000 евра, а отворени су и посетилачки центри.

Посебно импресиван је недавно отворени центар при Великим термама. Археолози очекују да наставе са рестаурацијом и конзервацијом споменика, јер су на оба објеката изграђене сцене које су се убрзо претвориле у привлачни културни простор за позоришне и оперске спектакле, камерне концерте, изложбе и реплике римских борби, које лети привлаче радознале становнике и госте града.

Превод: Александра Ливен