8. августа руководства најпрепознатљивијих левичарских формација у нашој земљи, Бугарскe социјалистичке партије /БСП/ и партије АБВ, су се договорила да на председничке изборе изађу са заједничком кандидатуром – оном доскорашњег команданта Ратног ваздухопловства генерала Румена Радева. Генерал, кога сматрају кандидатом новог лидера БСП Корнелије Нинове, се показао прихватљивим за руководство партије АБВ јер је оличење његове идеје о неутрализовању линије „агресивне политике“ према Русији. У ствари, покушаји парирања сличне линије у својој сопственој влади у последње време чини и премијер Бојко Борисов.

На разговорима о њеном договарању кандидатура генерала за председника државе је изазвала раздор међу БСП и АБВ, с једне стране и левичарским „Покретом 21“ који је учествовао на разговорима о договарању заједничке кандидатуре, с друге. Бивша социјалисткиња и лидер покрета Татјана Дончева је напустила разговоре уз тврдњу да је кандидатуру Радева наметнуо лоби војне индустрије. Његова номинација није наишла на добар пријем нити код дела чланова саме БСП који су је схватили као снагом наметнуту од стране новог партијског руководства.

Међутим, две недеље касније намере о истицању заједничке левичарске кандидатуре су већ илузија. Колективно руководство БСП је одбацило коалициони споразум о председничким изборима, који је предложила партија АБВ, јер је наводно ова формација инсистирала на једнаком третману, док према БСП с обзиром на њену изборну тежину то није могуће. Према незваничним изворима, из партије АБВ су тражили заједничке активности и у вези са евентуалним ванредним изборима, што је за БСП неприхватљиво. Наводно неприхватљив за БСП био је и захтев да АБВ одреди кандидата за потпредседника земље. Из изјава партија постаје јасно да нико неће начинити корак назад. Из БСП изјављују да су „већ раскинули са партијом АБВ“, док из АБВ кажу да ће на председничким изборима имати своје кандидате који ће за разлику од генерала Румена Радева бити довољно популарни. А можда имају у виду оживљавање кандидатура свог лидера - Георгија Прванова, који је већ два мандата провео на овој функцији и његовог заменика Ивајла Калфина?

Уочи кампање за председничке изборе проблеми у левом политичком простору су слични проблемима у десном политичком простору. Партије из Реформаторског блока такође нису постигле сагласност о заједничком кандидату за председника, а и код њих проблем није само међупартијски него и унутарпартијски. Доскора се причало о заједничком кандидату "реформатора" и владајуће партије ГЕРБ, али се у последње време не чују изјаве у том смислу.

У овој етапи владајућа партија ћути и остаје верна свом обећању да ће своју кандидатуру објавити у септембру. Међутим, већ сада се може рећи да дешавања у левом и десном простору погодују учвршћивању њених позиција.

Ћути и Покрет за права и слободе. По мишљењу многих, уз одлучујућу подршку овог покрета изабрани су сви досадашњи председници Бугарске и он тешко да је одустао од своје улоге балансера у унутрашњој политици земље. Ову своју улогу Покрет обично игра у последњој фази председничких избора када вага мора да превагне на страну нечије кандидатуре. Да ли ће и како ће ову своју улогу Покрет за права и слободе поново одиграти, још је тешко рећи.

Превод: Албена Џерманова