Има нечег феноменалног у игрици „Лов на покемоне“ /Pokemon Go/, а то је муњевита популарност коју је она стекла само неколико дана након појаве апликације. Упркос богатом избору онлајн игрица, аутори ове су утврдили да у тродневном периоду сваког дана 21 милион људи сатима „хвата покемоне“ у различитим тачкама света. Pokemon Go је успех остварио брже и од друштвене мреже Facebook по броју и ангажованости корисника што има своје логично објашњење које се у великој мери крије у носталгији одрасле деце за јунацима цртаних филмова из детињства.

Игрица је базирана на цртаној серији „Покемон“ (Pokemon) која је стартовала као видео-игра. Након појаве цртаћа о малим симпатичним створењима, Покемон се претворио у светску манију. У Бугарској су покемони постали популарни 2001. године када су емитоване прве епизоде серије. Уз њу је одрасла генерација деведесетих која сада најбоље зна које је то задовољство срести на улици покемона.

„Најбоља ствар у овој игрици је то што се она приближава стварности, каже 25-годишњи Андреј из Софије. Сви причају о покемонима, сви их коментаришу, што изазива радозналост осталих и тера их да пробају шта је то. Многи људи играју и због носталгије јер су им приче о покемонима блиске, подсећају их на време када су с нестрпљењем чекали да на телевизији почне нова епизода о покемонима“.

Филип, један други „ловац покемона“у великом граду додаје да је за њега прави изазов изаћи из куће и ухватити све ове симпатичне цртане јунаке. „То да је игра повезана са местом на којем се налазим ме тера да изађем напоље и да идем, па чак и да трчим према локацијама на којима се налазе "моји" покемони. Захваљујући овој игри стигао сам до места која раније никада нисам посећивао. Осим тога, последња два дана откако сам инсталирао игру, много више сам ходао и трчао него претходна три месеца, узета заједно“. Филип је навео и друштвени аспект игрице „Лов на покемоне“. Каже да га она повезује са људима попут њега који су такође изашли напоље због игре и са којима се можда никада не би дружио да није било дотичне мобилне апликације.

Недавно је у врту са фонтанама испред Националног дворца културе у Софији организован скуп заљубљеника у покемоне. Телефоном у рукама сви су имали прилику да покушају да побољшају свој ниво у конкуренцији хиљада других ватрених гејмера. Међу организаторима догађаја био је Радослав Кавалџијев–Роро, продуцент и водитељ интернет телевизије, а такође страствени љубитељ електронских авантура.

„Ово је један од догађаја који се дешавају сасвим природним путем, идеја о њему припада самим фановима игрице. Они су се и раније окупљали око Националог дворца културе, а довела их је апликација „Pokemon Go“. Ова игра у себи садржи различите "базе" око којих се људи окупљају да би се забављали и хватали покемоне. Преузели смо улогу организатора, обезбедили смо лепу музику, добро расположење и за све који познају игру одржали такмичења. Изненађење је што игра користи платформу која није нова. Она је наследник једног другог култног наслова – “Ingress ”, који је пре годину дана две такође натерао људе да изађу напоље. Међутим, из маркетиншких разлога та игра није стекла толику популарност и није била успешна. Сада је на исту платформу "смештен" шарени свет цртаних јунака - покемона. Занимљиво код ње је што кроз реалност у којој живимо и видимо чак путем својих мобилних телефона, чим укључимо камеру видимо и ликове из виртуелне стварности. Управо је због тога ова игра толико забавна. Замислите, стојите на некој улици на којој се ништа не дешава. Али чим укључите телефон и камеру, одједном видите покемоне који се крећу око вас, а ви их морате пратити. Заиста је игра невероватан феномен који је достигао чак запањујуће размере. И ништа ту не изненађује - живимо у сфери виртуелне стварности која све више улази у игре, забаву, па чак и у сферу образовања.“.

Према Радославу Кавалџијеву, Бугарска заостаје за светским трендовима што се тиче масовног играња електронских игрица.Док у САД и многим европским земљама на хиљаде навијача пуни стадионе и заједно играју, код нас се још увек на љубитеље гејминг културе гледа као на „зомбиране људе“ који су повучени у себе и другачији од осталих.

Превод: Албена Џерманова