Смештен међу планинским брдима, са неколико седих монаха или монахиња, утонуо у тишину и успомене – тако обично мислимо о бугарским манастирима. Због тога пријатно изненађују дечји жагор, смех и несташне игре којима нас дочекује Кремиковски манастир Светог Георгија Победоносца.

У ствари, ко је рекао да игре сметају хришћанским врлинама? Господ нас учи да не сметамо деци да улазе у храм, каже игуман манастира отац Серафим Јанев. Заједно са својим истомишљеницима он поново доказује да дечји православни кампови не само што су могући, већ и бескрајно корисни за малишане и они их очекују с великим нестрпљењем. Идеја о православним камповима родила се када је отац Серафим посетио децу у школи у Горној Малини:

- Видели смо да деца уче пуно корисних ствари, али их савремено образовање претвара у машине пуне меморије. Свакако, малишани уче све што ће им касније помоћи да лакше успеју у земаљском животу. Али у овом материјалном свету човек није једноставно материја. Главно је да буде човек, да буде моралан човек. А то је нешто чему не уче у школи. Због тога се родила и наша идеја. У манастиру, далеко од световног, у различитијем окружењу, где нема рачунара, деца ће погледати на живот на различитији начин. Тражиће одговор на питања зашто живимо, шта то значи да будемо људи и како да се један према другоме односимо. Нема места за агресију, завист, прекоре. Свако треба да тежи да ради као човек. Настојимо да научимо децу да се друже. И успевамо у томе.

Православни камп у Кремиковском манастиру ради по четврти пут. А иначе, први пут у земљи је приређен пре две деценије, када се тог подухвата латио Хаџидимовски манастир код Гоце Делчева, а трошкове је сносила Неврокопска епархија. Од прошле године иницијативи се придружио и Кукленски манастир код Пловдива, само што тамо кампови трају краће. У Кремиковском манастиру деца проводе 7 дана у учењу хришћанских вредности, а преко беседа и занимљивих игара стичу нова основна знања о православној вери.

Да ли је тешко отварати сличне кампове на више места?

На ово питање опет одговара отац Серафим Јанев.

- Данас је распрострањено схватање да је Црква – зграда, а свештеници – службеници у њој. То није исправно, јер смо у ствари сви ми Црква – и свештеници, и верници. И тек када се ујединимо као права, жива Црква, као људска заједница – могу да нам се десе лепе ствари. Радостан сам да у нашем манастиру постоји слична заједница, јер се такав камп не организује лако. Не говоримо само о могућности да деца проведу недељу дана у манастиру, већ о средствима за материјале за камп, за храну. Осим тога имамо и учитеље који су, Богу хвала, изврсни професионалци. Они нису једноставно богослови, већ педагози, психолози, логопеди и помажу деци да преброде своје духовне проблеме.

Ближи се крају летњи распуст и црквена година. Идућег лета отац Серафим Јанев и Браницки епископ Григорије опет ће тражити подршку како би окупили децу у храму, у једном од најстаријих манастира Софијске свете горе. И сигурно ће успети, јер им је ствар племенита. Према оцу Јаневу, оно што може да направи Црква за децу, јесте да их одучи од агресије и да им покаже духовну страну света. Материјално не треба да буде наш основни циљ, јер ћемо потрошити живот у потрази за остварењем лажних идеја о благостању. Можемо да научимо децу свему, али њима неће бити од користи да их претворимо у машине.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: лична архива