Пре почетка летње паузе парламент је донео одлуку да председнички избори у Бугарској буду одржани 6. новембра. До тада остају два и по месеца, али политичке снаге још нису именовале своје кандидате за председника и потпредседника Републике. Неке од њих имају превише кандидата, док друге немају никакве. Ово кашњење чини снажан утисак, па чак су и неки политичари мишљења да је то на штету друштва.

Очигледно је да је политичким снагама тешко да предложе кандидате из својих редова. У прилог томе говори и чињеница да су се међу номинованим кандидатима за председника државе нашла три генерала. Бугарска социјалистичка партија (БСП) и партија АБВ су постигле сагласност око кандидатуре доскорашњег команданта Војно-ваздухопловних снага Бугарске ген. Румена Радева. Савез демократских снага је истакао кандидатуру бившег шефа обавештајне службе ген. Дима Гјаурова, а у круговима владајуће гарнитуре се говори да ће њен кандидат бити бивши генерал и актуелни премијер Бојко Борисов. Према неким социолозима, у бурним временима друштво очекује стабилност и приврженост сопственом народу и његовим интересима, а у друштвеним представама генерали су оличење управо тога. Међутим, да ли је заиста тако?

Уместо осећаја стабилности, кандидатура ген. Румена Радева је изазвала јаке тензије у левици. Опозиција у Бугарској социјалистичкој партији је затражила сазивање ванредне седнице Националног савета ради разматрања начина на који руководство те странке намеће кандидатуру ген. Радева за председника Бугарске. Два члана Извршног бироа БСП су поднела оставке, али оне нису прихваћене. Кандидатура ген. Радева није потврђена и БСП је у недељу морала да направи коначан избор између шест кандидата, али је исти одгођен. У међувремену се „Покрет 21“ бивше социјалисте Татјане Дончеве повукао из преговора о заједничком председничком кандидату левице. По мишљењу покрета, уместо да тражи промену статуса кво који је под контролом мафије, руководство БСП је преговоре ограничило на усаглашавање заједничког кандидата да би тиме показало да је у партији остварен напредак. Татјана Дончева је рекла да су кандидатуру ген. Радева за председника државе одобрили представници пословног круга повезаног са лобијем оружја и да генерално БСП нема никакве шансе на предстојећим изборима.

Ситуација је контрадикторна и код владајућих партија. Мали коалициони партнер - Реформаторски блок који чини пет странака, одлучио је да на председничким изборима истакне самосталну кандидатуру. Очекује се да ће његови кандидати за председника и потпредседника земље постати познати у периоду између 20. и 25. августа, а дотле ће у оптицају бити седам председничких кандидата. Међутим, последњих дана се међу реформаторима почело говорити о евентуалним заједничким кандидатима за председника и потпредседника са партијом ГЕРБ. Тврди се да је тај велики коалициони партнер предложио да одреди председничког кандидата, а Реформаторски блок – потпредседничког кандидата. Тиме ствари ни на који начин нису постале јасније, јер ГЕРБ до сада није објавио своје кандидатуре, а навео је да ће то учинити тек у септембру. Пре недељу дана је лидер ове партије Бојко Борисов увијено рекао да су председнички избори резервисани за лидере и да је он једини који има разлога да се колеба да ли да учествује на њима, а због тога што председник владе има више власти. Врло је мало вероватно да ће Борисов напустити положај премијера и руководиоца владајуће партије да би постао шеф државе који, према Уставу Бугарске, има углавном представничке функције, али то ипак није потпуно искључено.

У сваком случају, и даље се касни са одређивањем кандидата за предстојеће председничке изборе. Професор културне антропологије на Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“ Ивајло Дичев је за БНР изјавио да сама чињеница да највеће странке још нису истакле кандидате показује да нација не може предложити нормалну политичку личност која би је водила, што је трагично.

Превела: Марина Бекријева