Када се младић кога сам позвала на интервју довезао на необичан начин, одмах је побудио моје интересовање. Користио је електрични лонгборд који је пројектовао у сарадњи са својим колегама. Верује да ће се овај скејт наметнути као превозно средство будућности. Младић се зове Јасен Џабиров, а нашем аудиторијуму је познат по својим пројектима „Софија из птичје перспективе“ и „16 софијских храмова – поглед са висине“. Помислила сам да најновији његов пројекат „Уметност на крововима Софије“ такође вреди погледати. Компилација фотографија, снимљених дроном, доказује да често у ужурбаној свакодневици и градској гужви пропуштамо драгоцену лепоту значајнијих места у граду у коме живимо. На тим сликама откривамо мноштво скулптура, часовника и фигура који украшавају кровове софијских зграда. Неки привлаче наш поглед сваког дана, али друге нисмо никад ни приметили. Већина зграда је пројектована по европском узору зато што су многи архитекти у првим деценијама 20. века студирали у иностранству и знања стечена тамо пренели у домовину.
О идеји и реализацији пројекта Јасен прича следеће:
„Једна од мојих највећих пасија је улична фотографија. Док сам шетао снимајући по Софији, приметио сам ове зграде. Оно што им је заједничко је раскош на фасадама, наиме богата декорација елементима барока и сецесије. Када сам се заинтересовао за њихову историју, сазнао сам да је већина њих подигнута у двадесетим годинама 20. века, а архитекте припадају једном кругу који је радио у то доба. Највише ме је импресионирала зграда банке на ђошку улица Ивана Вазоа и Раковског – на њен кров је постављена композиција људи који држе глобус.“
Није лако међутим ухватити тренутак када треба да шкљоцнеш и добијеш перфектну слику:
„Најтеже је изабрати моменат када су светлосне и временске прилике најбоље, иначе су зграде тамо где јесу и можете их фотографисати кад год вам је жеља“ – каже смешећи се Јасен и додаје – „Настојим да правим слике када је небо плаво и има мало облака. Битно је да орнамент који сликам буде добро осветљен. Више пута ми се догађало да се вратим на места која сам већ фотографисао у покушају да направим слику у бољим временским или неким другим условима.“
Млади љубитељ фотографије има идеју да у будуће уради слике објеката за које не бисмо рекли да су лепи – индустријске зоне, стамбене четврти и т.д. Циљ овог пројекта је да прикаже право лице града, а биће урађен у облику филма. Како ће публика реаговати на слике које разоткривају не баш привлачну физиономију града није могуће предвидети али „Уметност на крововима Софије“ наилази на позитиван пријем аудиторијума:
„Занимљива је реакција публике на Фејсбуку. Пројекат је покренуо сијасет коментара укључиво и од наследника некадашњих власника тих зграда који ми у првом лицу пишу приче везане за те објекте. Неподељено је мишљење да се лепота која нам није пред очима теже примећује. Већину људи чуди то што је некада уложено толико труда и средстава за украшавање кровова који остају далеко од погледа пролазника. Моје фотографије донекле помажу да ту раскош приближимо очима“ – закључује Јасен.
Он верује да ће још један његов пројекат освојити срца људи. На њему ради са колегама, а то је већ поменути електрични лонгборд. Иновативно превозно средство које погодује одрживој урбаној мобилности, а иначе достиже брзину од 45 км на сат покреће се на даљински управљач. Тежина лонгборда је релативно мала, лако је преносив, а може да се вози и већ изграђеним бициклистичким стазама.
Превела: Ана Андрејева
Фотографија: Јасен Џабиров, Луиза Лазарова
Роман „Временско склониште“ Георгија Господинова, у преводу Хане Сандборг на шведски језик, уврштен је међу пет књига које су ушле у ужи избор за Шведску међународну књижевну награду. Ово је јединствена награда која се додељује како ауторима, тако и..
У ивајловградском селу Хухла 26. пут заредом одржава се културни фестивал „Мистерије Хухле-2024“. До 23. септембра три етничке групе – Бугари, Грци и Турци окупљају се на тргу у Ивајловграду под мотом „Људскост без граница“. Инспиратор и организатор..
Бугарска култура и домаћа традиција, које су донедавно остатку света деловале егзотично, постепено постају део светске културе 21. века. Ауторски ручно рађени производи, у којима се преплиће наша национална традиција са елементима..
Дани хрватске археолошке баштине почињу данас у Националном археолошком институту при БАН у Софији, а трајаће до петка, 8. новембра. Организатори..