Широм европских земаља све чешће се поставља питање: "Да ли је тероризам нова врста рата у Европи?". Више информација о суштини и ширењу ове појаве можемо наћи у новој књизи "Тероризам. Апстракције и стварност". За разлику од већине издања на ову тему, њен аутор – потпуковник др Петар Маринов има искуство у систему безбедности више од 20 година, а учествовао је и у мисијама Војске Бугарске у Ираку и Авганистану. Према њему, тероризам је нова врста рата и то не само на територији Европе. За разлику од класичног рата код њега се не поштују никакве међународне правне норме, чак напротив – постоји изразита тежња да се акције спроводе противно свим правилима, тј. приступ је асиметричан. Који је циљ терористичких напада у Европи?
„По мени, главни циљ јесте нарушавање поверења у друштвени систем, а посебно у систем безбедности. То доводи до неколико секундарних ефеката, а то су: исцрпљивање привреде услед преусмеравања ресурса из других сфера према систему безбедности, неопходност ограничавања демократских права и слобода, усађивање неповерења међу различитим етничким заједницама, а отуда и изазивање и ширење етничке нетрпељивости. Нису ретки случајеви када терористичке активности резултирају и променом политике целих држава.”
Тешко је одредити општи социјално-психолошки профил терористе, али последњи атентати указују на терористу новог типа.
„Европљанин, имигрант друге или треће генерације који пошто је пуноправни грађанин Европе има формирану свест о неправедној расподели добара, о другачијем односу друштва према њему. Најчешће су то млади људи који су одрасли у релативно затвореној средини што јесте претпоставка за њихову радикализацију, при чему су у исто време они веома подложни манипулацијама. То суочава систем безбедности са великим питањем јер је скоро не могуће да терористи буду идентификовани.”
Велику улогу за њихову радикализацију играју друштвене мреже, па чак и медији који се свесно или несвесно претварају у веома моћни инструмент у рукама терористичких организација за усађивање страха и неповерења.
Потпуковник Маринов сматра да се Европа може супротставити овој асиметричној претњи путем изградње флексибилног система безбедности, интеграције затворених заједница, јачања улоге формалних верских институција, адекватне кампање промовисања демократских вредности савременог друштва. И још:
„Ипак, на првом месту је образовање. Док сам био у Авганистану разговарао сам са официрима верске службе који су ми говорили да талибани успевају да привуку толико младића управо због њихове ниске образованости. Ако је млади човек писмен он би сам прочитао свете књиге и нема потребе да му их неко препричава.”
У овом променљивом окружењу да ли постоје унутрашње и спољашње претње по нашу националну безбедност?
„Не постоји претња по интегритет државе. Међутим, претњу по безбедност представља сам циљ тероризма – подрити темеље друштва и поверење грађана у институције. Код нас су предузете конкретне радње. Пре неколико дана парламент је у начелу освојио Закон о сузбијању тероризма. Претпостављам да ће исти убудуће бити унапређен, али је сада он веома добар почетак за формирање флексибилног система безбедности који је у стању да се супротстави асиметричним претњама.”
Превод: Албена Џерманова
Поводом Светског дана борбе против дијабетеса, медицинске установе широм Бугарске организују бесплатне консултације за особе које болују од дијабетеса или су у ризику од развоја ове болести. Према подацима Бугарског друштва за ендокринологију, сваки..
Велико Трново је град с највише културно-историјских знаменитости у Бугарској. Нема човека у Бугарској ко је дошао у Трново, а да није осетио велико узбуђење, а страни туристи остају одушевљени архитектуром, сачуваним духом некадашњег Трновграда и..
У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...