Људска уобразиља не зна за границе – када се разигра у стању је да обиђе читаву Галаксију и да сагради нове светове. Али када је подведена под разум и потпомогнута солидним знањем, она се претвара у  пионира и проналазача.

Јавор Иванов већ је створио свој нови свет – урадио је то донекле захваљујући дипломи архитекте и знању из астрономије и космонаутике  коју страствено воли од раног детињства. Зато и није чудно што је у својој машти он већ пропутовао пут до Марса. Његов пројекат „Марсијанац” који предвиђа изградњу базе на Црвеној планети импресионира не само храброшћу да дели мегдан са највећим умовима који раде за НАСА-у, него и великом веродостојношћу параметара пројекта.

Наизглед база на Марсу личи на саће у којем се шест астронаута може сместити на рок од 550 дана и бавити се научним истраживањима на подручју од 80 километара у пречнику, каже млади архитекта.

Базу сачињава 88 модула, који се појединачно допремају на Марсову површину, а када се склопе обезбеђују већи унутрашњи простор обитаваоцима. Она укључује лабораторију, теретану, просторију за припремање хране, за спавање и производњу ракетног горива. Између појединих зона има ваздушних одвода који гарантују већу безбедност астронаутима уколико у некој од њих дође до оштећења. Поред тога обезбеђени су кисеоник, струја и вода – најдрагоценији ресурс на Марсу, примењује се авапоника – проста метода ван стандардних решења за гајење биљака и производњу хране.

Пресахла речна долина Исмениус кавус је најпогоднија за размештање базе. Астронаути ће дан проводити бавећи се научним истраживањима ван базе, онда ће се враћати у свој Марсов дом где ће настављати са радом у лабораторији и комуникацији са Земљом. Повезивање преко "скајпа" обухватаће видео и писане поруке који ће на земљу, односно Марс стизати са око 12 минута кашњења. Дан на Црвеној планети траје отприлике толико колико и на Земљи (нешто изнад 24 часа), али је атмосфера танка и разређена, просечна температура је минус 63 степена и често се дешава да се прашина диже на велике висине.

Пут до Марса траје 210 дана, боравак на планети - 550 дана и пут назад још 210 дана – објашњава Јавор Иванов. – Сваких 26 месеци Земља и Марс су у опозицији, односно најближе једно другоме када је најефикасније послати астронауте и корисни терет на Марс. Тимови који ће радити на Црвеној планети ће се смењивати на начин сличан ономе на Међународној космичкој станици. У противрадијациону оплату базе биће уткан слој демрона, тканине која штити од штетних зрака.

За разлику од разних футуристичких измишљотина пројекат Јавора Иванова води рачуна о захтевима НАСА-е и изводљив је помоћу савремених материјала у наредних 20 година.

Према плановима НАСА-е људска нога ће први пут коракнути на Марс најкасније 2035 г. Приватне компаније као што је рецимо SpaceX имају амбицију да се то деси раније. Ја мислим да ће се то остварити око 2040. г., што пак значи да је до 2055. могуће да имамо базу на Марсу. Реално је да она буде изграђена у оквиру 4-5 година – сваки од модула се израђује на Земљи и шаље се у року од 6 до 8 година – убеђен је архитекта.

Месец или Марс – које ћемо небеско тело настанити пре?

Две опције нису међусобно искључиве - категоричан је Јавор Иванов. – Месец може да буде први корак ка достизању Марса зато што је много ближи. Животни услови на Марсу су међутим бољи, то се односи укључиво и на дужину дана. У сваком случају психолошки човек би се осећао много лагодније на Марсу него ли на Месецу.

Превела: Ана Андрејева