У својој првој јавној изјави за медије две недеље после пуча у Турској, амбасадорка Бугарске у Анкари Надежда Нејнски је изјавила да је за нас сада најважније да Турска остане стабилна, јер у случају дестабилизације њен Споразум с ЕУ о избеглицама не би могао да ради. И упозорила да ако Турска уђе у спиралу насиља и репресалија, она се више неће сматрати безбедном за избеглице државом, а европско право искључује враћање избеглица у земље, где не постоје гарантије за њихову безбедност.

Ради избегавања контрадикторних оцена, за време самог покушаја за преврат и у данима после њега, на наређење Софије амбасадорка није говорила пред медијима, већ су за то били задужени само поједини званичници на високом нивоу. Међутим, две недеље касније изјаве Надежде Нејнски очигледно и даље су подређене наређењима Софије.

Амбасадорка је фактички поново акцентовала на страховања која је само дан после пуча јавно изразио премијер Бојко Борисов, рекавши да ако се Турска дестабилизује, Бугарска би се нашла у ситуацији да постане прва безбедна за избеглице држава и обавезана да прима свих који беже од конфликата. Понављање исте тезе две недеље касније, иако од амбасадорке Нејнски, јесте знак да су страховања и даље актуелна.

Последњих дана турска страна је у неколико наврата изјавила да ће „посао“ с ЕУ о пријему избеглица бити отказан, уколико не буде испоштовано обећање о увођењу безвизног режима за турске грађане. Међутим, комесар ЕУ за миграције Димитрис Аврамополус је уверио да ће Турска обављати своје обавезе, тако да са данашњим даном бугарска Влада нема разлога да мења своју политику по том питању. Мада и двосмислене, све те изјаве приморавају Софију да буде опрезна и да планира мере заштите Бугарске од евентуално неповољног развоја ситуације.

Сада велику забринутост изазива чињеница да ће, ако се у Турској крше права човека и починиоцима преврата не буде обезбеђен праведан процес, ЕУ заиста одбити Анкари безвизни режим. Већ постоје знаци кршења људских права. А дошло је и до радикалних реакција појединих европских држава, попут оне Аустрије, чији је министар спољних послова Себастијан Курц позвао ЕУ да размисли о алтернативном „послу“ са Турском о мигрантима. Према Бечу, ЕУ је, као прво, потребно „ефикасно гранично и обалско обезбеђење“ и слање ухапшених илегалних миграната у центре, одакле ће бити депортовани у своје домовине или у безбедне транзитне државе.

Страховања Софије подстиче и последњих дана све активније кријумчарење миграната кроз територију Бугарске. С тим у вези министарка унутрашњих послова Румјана Бачварова је објавила да ће се за пресецање тих канала створити специјална структура при МУП-у. Ускоро очекујемо да у земљу стигне 60 пољских официра и специјализована техника, који су затражени од ФРОНТЕКС-а у циљу гарантовања ефикасније граничне контроле. Процеси миграције су толико динамични да чак и добре вести о њима мала су утеха. Каква је утеха, на пример, вест да се у Србији запажа смањење мигрантских токова из Бугарске и њихов раст из других држава, ако се то поклапа са растом притока миграната у Грчкој, при чему је преко половина њих на граници са Бугарском и Македонијом? Осим тога, свака вест је претпоследња.

Превод: Александра Ливен